Меркел: Не кројимо реформе Грчкој

Од нашег дописника

Атина – Сусрет грчког премијера Алексиса Ципраса и немачке канцеларке Ангеле Меркел овдашњи званичници оцењују као успешан, јер је, како кажу, премијеру пружена прилика да отворено говори о озбиљним последицама мера штедње у претходном периоду које су проузроковале озбиљну хуманитарну кризу. Меркелова је поручила да жели да „Грчка буде јака, да се смањи незапосленост међу младима”, али да „Немачка није та која ће одлучивати да ли је грчки реформски програм добар или лош”.

Овај сусрет је, у сваком случају, дошао у правом тренутку јер је ублажио напетост која је последњих недеља била присутна у односима две земље и помогао да Ципрас и Меркелова једно друго боље разумеју и када је реч о потраживању ратне одштете, која је, како је рекао грчки премијер, не само материјално него пре свега – морално питање.

Представник за штампу грчке владе је нагласио да је између Ципраса и Меркелове успостављена комуникација и отворена могућност да се детаљно представи пакет реформи које влада намерава да спроведе, додајући да „премијер сигурно није очекивао да ће Меркелова отворити торбу и из ње извадити новац”.

Преносећи писање немачке штампе, овдашњи медији констатују да би се посета могла оценити писањем немачког „Билда”, који каже да су „Меркелова и Ципрас о озбиљним проблемима и Грчкој умели да разговарају у опуштеном, на моменте шаљивом тону”.

Међутим, опозиционе партије сматрају да Ципрас није ништа постигао сем што је добио обећање Меркелове да ће посетити Атину. Лидер Пасока сматра да је премијер Ципрас пристао на све, те да је чак и питање репарације гурнуо у други план.

„Он наставља да лаже народ јер није добио ништа што би побољшало економски положај земље, па не знам чиме је то задовољан”, каже Евангелос Венизелос.

Нова демократија не види никакав помак у односима који су постојали одраније.

Премијер Ципрас се током другог дана посете Немачкој срео са министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером. Констатовано је да добра клима у разговорима током посете може да допринесе бољем разумевању и решавању финансијских проблема.

Негде у исто време док се овде слажу утисци о Ципрасовој посети Берлину, објављена је вест да би до краја ове или почетком наредне недеље Грчкој могла да буде одобрена неопходна финансијска инјекција, која би предупредила опасност банкрота. Председник Европског парламента Мартин Шулц је изјавио да су обе стране спремне за преговоре који би отворили могућност превременог коришћења дела кредита од 7,2 милијарде евра.

У интервјуу италијанској „Републици”, Шулц наглашава да је, по његовом мишљењу, таква могућност реална јер ће и радна група Еврогрупе на телефонском састанку у среду размотрити грчки захтев да добије 1,2 милијарде евра из Европског фонда за финансијску стабилност. Такође, иако није званично потврђено, Европска централна банка ће вероватно одобрити 1,9 милијарди евра које Ципрасова влада потражује од камата добијених на основу грчких обвезница.

Међутим, председник Европске централне банке Марио Драги је у говору пред Европским парламентом поновио да Грчка мора да испуњава обавезе, да преговара са повериоцима и да су неосноване њене оптужбе да је Европска банка, која је већ дала 104 милијарде евра, та која земљу гура у безизлазан положај и – банкрот.

Чињеница је, међутим, да је премијер Ципрас пре десет дана упутио писмо француском председнику Франсоа Оланду и немачкој канцеларки Ангели Меркел у коме је рекао да је „план отплате дуга немогућ без помоћи Европске уније”.

Грци су уплашени и настављају да масовно подижу новац са рачуна. Само протекле недеље, пре самита ЕУ, у једном дану је из банака подигнуто око 300 милиона евра. Банке су у озбиљном проблему јер би, уколико се ова тенденција неповерења настави, могле да остану без новца.

Влада Алексиса Ципраса жури да, пре него што заиста остане без новца, заврши са усаглашавањем обећаног детаљног списка реформи који ће, како је изјавио званични представник за штампу, Еврогрупи бити достављен најкасније идућег понедељка.

„Посао ћемо завршити на време и пакет реформи неће садржати никакве мере штедње, већ структуралне промене”, изјавио је Гаврил Сакеларидис.