Италијан жели да упозна српског Флојда

Реплика Флојдовог „фиће”, познатог аутомобила из домаћег филма „Национална класа” Горана Марковића, представљена је ових дана на Београдском салону аутомобила. Чувени филм, и епоха о којој је говорио, добили су, чини се, нови живот захваљујући др Ђорђу Андријану из Падове, српском зету, стручњаку Унеска за историјско и културно наслеђе.

Бавећи се културом и историјом Србије и Балкана, Андријан је путовао „фијатом 500” из 1964. године, наслеђеним од родитеља инжењера – конструктора мотора. Спровео је истраживање од 2003, и то од Плитвичких језера до Охрида, преко Гамзиграда, Студенице и манастира на Косову и Метохији. Схватио је да је једно од препознатљивих обележја у читавом региону – аутомобил. Свуда су реаговали на „фићу”, од Љубљане, преко Београда, до Охрида.

– Моторизација обележава целу планету, повезује различите културе, расе и нације. После гледања „Националне класе” јавила се идеја да се подари „нови живот”, како филму тако и крагујевачком „фићи” – објаснио нам је Андријан, који зна да се „застава 750” производила у Крагујевцу од 1955. до 1985. и да ће ускоро бити обележено шест деценија од њеног настанка.

Ђорђо Андријан са „фићом” у Падови (Фото архива Ђ. Андријан)

Наш саговорник је кренуо у потрагу за возилима, а како случајеви режирају живот, јавио му се пензионер из Алексинца и понудио му два примерка „фиће”. Купио је оба, а стручњаци из Сомбора су их репарирали.

– Магија аутомобила је заслужна за одржавање сећања живим. Када сам због посла за Унеско боравио у Судану, све у вези са „фићом” испричао сам домаћину и доживео сам шок. Он је гледао филм „Национална класа”, обожава „фићу 750” јер је студирао у Београду и воли вашу земљу. Тако је било и у Шри Ланки. Човек је возио и заволео „фићу” после дужег боравка у тадашњој Југославији. Схватио сам да су моја интересовања, заправо, научна истраживања. Утицај аутомобила на наслеђе планете је општи, глобални феномен. Решио сам да путујем по Европи чим Флојдов „фића” буде завршен. Ступио сам у контакт и са глумцем Драганом Николићем. Питао сам га да ли одобрава промоцију повезивања људи у региону кроз његов лик и филм, што је он одобрио. Нисмо се срели, а то ми је жеља – искрен је љубитељ чувеног југословенског аутомобила.

Аутомобил познат по филму „Национална класа” на сајму у Београду (Фото А. Васиљевић)

Тако је Андријан почео путовање по Европи. Када је Марио Батаљини, директор ауто-сајма у Падови, чуо причу, наш саговорник и његов ауто добили су почасно место. Хиљаде људи је позитивно реаговало и говорило са симпатијама о Београду, Србији и о крагујевачком „фићи”. А „нови живот” аутомобила подразумева и изложбе, релије олдтајмера, као што је „зимски маратон”, где се ауто одлично показао.

У међувремену, родила се идеја о документарном филму о „фићи”, па Андријан све снима. Жели да мале „приче” укомпонује у велику причу о новом животу филма „Национална класа” и Флојдовог аута, јер све марке аутомобила, било „ферари” било „фића”, имају своје приче. А оне буде емоције, историју и осигуравају вредности. 

Поред родне Падове, Београд је Андријанова база, у ком борави са синчићем Давидом и супругом Слађаном, доктором економских наука. Верни је читалац „Политике”, из које, како каже, још покушава да учи наш језик и ћирилицу. Оптимизам му не мањка и поручује:

– Па шта ако је криза, покрените Србију, имате толико тога вредног да понудите свету.