Математика на утакмици, књижевност у кафићу

Вест да би Финска ускоро могла да изврши најрадикалнију промену образовног система која је икад учињена и то тако што ће одбацити предмете, изазвала је прави шок, не само у просветној јавности Србије, већ и међу родитељима ђака који протекла два дана деле ову информацију путем друштвених мрежа и на родитељским састанцима.

Надлежни у овој скандинавској држави решили су да послушају мишљење својих шеснаестогодишњака који сматрају да је учење по предметима превазиђено и уведу систем „наставе по темама” или оно што Финци називају „феномен наставу”, пише „Индипендент”.

Финска је иначе већ позната као једна од земаља са најбољим образовним системом на свету, о чему већ годинама сведоче и резултати ПИСА тестирања.

Менаџер задужен за развој Хелсинкија Паси Силандер објашњава да су се Финци за ове реформе одлучили јер систем по коме се учило од 1900. године не одговара захтевима 21. века. Тренутно је око 70 одсто наставника обучено за нову тематску наставу.

Ни најаве реформи у Финској нису прошле без негодовања старијих наставника који годинама предају на традиционалан начин, али надлежни очекују да нови систем образовања заживи до 2020. године.

Колико је све ово реално у Србији?

– То јесте будућност, али смо ми јако далеко од тога. Додуше, неке приватне средње школе у нашој земљи већ раде тако, а има и покушаја у државним школама да наставници раде по овом систему недељу дана, на пример. Сећам се да је у време министра Гаше Кнежевића покушано нешто слично у првом разреду, али су после школе које су покушале да то спроведу имале проблема када су долазили просветни инспектори и касније је та иначе јако добра идеја напуштена – каже за „Политику” Гордана Јосимов из Савеза учитеља Србије и координаторка мреже подршке инклузивном образовању Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Како објашњава, суштина овакве наставе јесте у повезивању тема, па тако рецимо деца уче о средњем веку кроз различите предмете истовремено, а не да, као сада, уче о средњем веку из књижевности у петом разреду, а из музичког у седмом.

Да би се ова идеја реализовала и у српским школама, како истиче, неопходно је да се промене наставни планови и програми, али и свест људи, што је можда најтежи део посла.

– Неопходно је да се да више слободе наставницима, да се не прописују строго области, методе наставе, број часова. Потребно је и да се просветни радници добро повежу, јер ово захтева тимски рад. То делује мотивационо на децу, а и знање је трајније, јер се једна ствар гледа са више аспеката – објашњава ова учитељица панчевачке основне школе „Васа Живковић”.

Она је имала прилику да фински образовни систем види на лицу места, заједно са двадесетак директора школа и стручних сарадника из Смедерева, Суботице и Врања, а у оквиру пројекта „Карика која недостаје” Центра за интерактивну педагогију.

Прича коју нам прича, делује за наше услове заиста као научна фантастика: у финским школама нема дневника, нема педагога, не постоји просветни инспектори. Када учитељ укуца у компјутер које дете није на часу, аутоматски стиже порука родитељу. У учионици је атмосфера опуштена, нека деца седе на поду, нека за столовима распоређеним у круг, а ручак у виду шведског стола је бесплатан од вртића до краја факултета…

Образовање је потпуно бесплатно, чак и у приватним школама, а држава плаћа књиге.

На наш коментар да је немогуће да је баш све тако идеално, Јосимов одговара да је и код њих проблем што нека деца беже из школе, али не у толиком проценту као код нас.

– Пре двадесетак година и они су реаговали исто као и ми – неоправдани изостанци, зове се родитељ, премешта се дете из школе… Међутим, они су схватили да за неку децу школа није најадекватније место за образовање. Зато се такви ђаци, то је обично 7, 8, 9. разред, образују напољу. Сваки дан један наставник организује наставу у природи. На пример, наставник математике их одведе на утакмицу, па после у парку проћаскају колико је коштала карта, колико је било гледалаца, а колико столица, колика је то зарада, која су правила фудбала или их наставник књижевности води у позориште и биоскоп, па онда у кафићу ћаскају о томе шта су видели – објашњава Јосимов.

Интересантан је и податак да је Финска при средини по финансијском улагању, а далеко изнад Швајцарске по резултатима и ефикасности, која улаже велики новац. „То што нема пара, за њих није оправдање за лош образовни систем, а то је оно што и ми морамо да научимо”, каже Јосимов.

Само су источне земље, попут Сингапура и Кине надмашиле Финску, када је реч о резултатима ђака на међународним тестирањима.