Мање сиве економије, више пара у буџету

Оствареном суфициту државног буџета од 1,9 милијарди динара, у прва два месеца 2015. године, највише су допринеле мере фискалне консолидације на расходној страни, али и боље остварење непореских прихода, тврде у Министарству финансија. Према резултатима истраживања др Саше Ранђеловића, доцента на београдском Економском факултету и члану редакције „Кварталног монитора”, суфициту у буџету на почетку године допринела је и Пореска управа, уз помоћ инспектора надлежних министарстава.

Бољи рад надлежних државних служби на сузбијању сиве економије од друге половине 2014. године, смањио је утаје и повећао приход буџета од пореза на додату вредност и наплату доприноса за фондове социјалног осигурања, тврди Ранђеловић.

– Уобичајено је да се у последњем тромесечју сваке године бележи веће учешће јавних прихода у бруто домаћем производу од просека у претходна три квартала за око 11 одсто – објашњава Ранђеловић. – У последњем лањском тромесечју та разлика била је 15 одсто. Порески приходи у 2014. били су већи за 1,7 одсто БДП у односу на 2013. годину, што је око 500 милиона евра. Тај раст је већим делом последица повећања ниже стопе ПДВ са осам на 10 процената, али је оно дало пун допринос повећању ових прихода тек од половине године, након што је појачана борба против сиве економије.

Наш саговорник процењује да је стезање обруча око оних који послују „на црно” допринело да у последњем прошлогодишњем тромесечју држава додатно инкасира од пореза четири до пет милијарди динара. Ако порезници и инспектори не посустану, годишњи раст пореских прихода могао би да достигне 18 до 20 милијарди динара, што је око 0,5 одсто БДП-а. То би представљало велики резултат.

Сива економија у Србији износи 30,1 БДП-а, што је за око једну шестину више него у земљама централне и источне Европе. Економисти процењују да се у нелегалној зони пословања годишње обрне око 11 милијарди евра. Већи ниво сиве економије има Бугарска, док је у целој Европској унији њен просек око 19 одсто БДП-а. Србија би могла да сведе сиву економије на просек ових земаља у наредне две до три године, сматра наш саговорник.

– У том случају, порески приходи укупно би порасли за око један одсто БДП, што је око 300 милиона евра, од чега је део већ остварен у претходним месецима – каже Ранђеловић. – Довођење сиве економије на просек земаља Европске уније повећао би пореске приходе за још један проценат БДП-а, што би било могуће остварити за седам до 10 година.

Сива економија се може сузбити смањењем пореза, повећањем казни и повећањем вероватноће откривања. Порези у Србији су на европском просеку и приближни су просеку региона, док је фискални дефицит у 2014. години био један од највиших у Европи. Зато су мале могућности за смањење пореских стопа, тврди овај стручњак за порезе, али је добро што је прошле године темељно реформисана казнена политика, тако да је сада у великој мери усклађена са добром праксом у другим државама.

– Сузбијање сиве економије у Србији требало би да буде засновано пре свега на унапређењу ефикасности инспекцијских контрола, а нарочито рада Пореске управе – указује Ранђеловић и напомиње да су у првој половини 2014. извршене битне промене које су омогућиле ефикаснију борбу против сиве економије.

Како да се „рад на црно” у Србији сведе на просек земаља ЕУ од 19 одсто БДП?

Ранђеловић тврди да би постизању тог циља допринела системска реформа Пореске управе и других инспекцијских служби, и да се електронске пореске пријаве за све пореске облике уведу до краја 2015. године, а не до 2017, као што је предвиђено. Веома је битно да у Пореској управи раде квалификовани и одговорни људи, што захтева темељну промену система селекције, напредовања и награђивања кадрова. Такође је неопходно да се забрани продаја нових индустријских производа на зеленим и бувљим пијацама, колико год је та мера политички непопуларна и да се стално сузбија шверц акцизних производа.

Истовремено, потребно је да држава унапређује јавна добра и услуге пружа грађанима, али и да се грађани упознају са вредношћу јавне безбедности, бесплатног основног и средњег образовања, што се често занемарује и потцењује.