Најважнија је дугорочна стабилност

Највећем броју грађана, а пре свега пензионерима, најважнија је дугорочна стабилност, а ње не би било да нису предузете тешке мере, као што је привремено смањење плата и пензија, каже Милан Кркобабић, председник Партије уједињених пензионера. Он у интервјуу „Политици” истиче да је подршка таквом концепту била исправна, а потврду таквог става види у наговештају премијера да би већ ове године умањена примања могла бити враћена на пређашњи ниво.

Опозиција је оштро критиковала смањење, пре свега пензија. Кажу да је било много других ствари које је требало предузети пре тога.

Лако је било бити против тога, али нисмо чули шта је алтернатива. Нико није са одушевљењем ни предложио, ни подржао једну тако тешку меру. Међутим, могли смо да бирамо између привременог смањења плата у јавном сектору и дела пензија и ризика да дођемо у ситуацију да пензија не буде. Ми смо изабрали да подржимо овај концепт, који укључује краткорочне мере, као што је ова, али и средњорочне и дугорочне. Очекујемо и да се среди стање у јавним предузећима, али не можете, на пример, реорганизовати ЕПС за месец дана нити решити питање предузећа у реструктурирању за два дана, то захтева време.

Верујете да грађани то разумеју?

Ми смо организовали много трибина, стално путујемо Србијом и још нам се није десило да наиђемо на неразумевање. Кад јасно предочите ситуацију, изнесете чињенице, предочите све могућности, људи вас разумеју. Људи највише страхују за радна места, од неизвесности, и спремни су да се нечега одрекну зарад дугорочне сигурности. Нема пензија без новог запошљавања, без инвестиција...

Опозиција каже да наша влада није урадила ништа да доведе нове инвестиције, да се само задужује...

Знате шта, прочитао сам у „Политици” да је Никола Пашић пред крај живота дао интервју вашем листу у коме је рекао: „Целог живота смо викали доле краљ, доле влада и вратите паре лопови. То сам ја викао кад сам био у опозицији, то је опозиција викала мени кад сам био на власти.” Мислим да се данас нема много тога додати и одузети овој Пашићевој дефиницији политичке сцене. ПУПС настоји да се понаша другачије, одговорно, нама је потребан општи консензус око привредног опоравка. Морамо да мењамо тај наш менталитет о коме Пашић говори.

Ви говорите као премијер, треба да мењамо свест, морамо више да радимо, а људи кажу да посла нема.

Посао не пада с неба, посао се тражи. Ево, у предузећу којим ја руководим, „Пошти Србије”, стално тражимо нове могућности, осмишљавамо нове услуге. На пример, састанак српског и кинеског премијера отворио је врата нашим привредницима, а кад се врата отворе, онда иди кроз та врата, немој да чекаш да те сад натовари на леђа, да те носи и да ти он тражи посао. Сад очекујемо посао са крупним кинеским компанијама. Менаџери морају да налазе послове. Зато и јесам оштар критичар предузећа у јавном сектору – губиташа. Пошта има 15.000 запослених, нема вишка запослених, само мањка посла, који мора да се нађе. И налазимо га и успевамо да сваке године уплатимо све више новца у буџет.

Скоро ће годину дана од формирања ове владе. Јесте ли задовољни оним што је урађено?

Направљени су одређени помаци, постигнута је дисциплина, ради се. Нисам зато да држимо штоперицу некоме ко је кренуо нешто да ради. Остави се мерења, покушај да помогнеш ако можеш или бар немој да сметаш ако не можеш. Скоро 40 година у свакој кампањи сви иду да се сликају и да дају изјаве о изградњи београдског железничког чвора „Прокоп”. И ја сам са коалиционим партнерима ишао тамо и то траје од кампање до кампање. Премијер Александар Вучић је сад кренуо да ради и одмах су стигле опаске како то не може да се заврши за годину дана. Па нека га заврши и за четири године, али нека га једном заврши.

Самокритични сте, а и опозиција. Ваши бивши коалициони партнери умеју да оптуже ПУПС за стање у финансијама, јер сте, како истичу, ви инсистирали на повећању пензија.

На иницијативу ПУПС-а урађено је много добрих ствари, посебно у Београду, као што је, на пример, бесплатан превоз за старије пензионере, људи су склони то да забораве. Још много ствари је урађено, али у београдском буџету је тада било новца за то, увек смо гледали реалне могућности. Ја не знам шта да мислим, опозиција једном, кад нам држи час анатомије финансијских кретања од 2008. до 2012, каже како су одређена повећања плата и пензија урађена под притиском ПУПС-а. Други пут се, као када је доношена тешка мера привременог смањења дела пензија и плата, представљају као једини заштитници пензионера, истичући како су у време њихове власти пензије повећаване. Тада уопште не помињу ПУПС, али грађани све знају.

Мирјана Чекеревац

-----------------------------------------

Шта могу партије пензионера

Данас се одржава скуп три партије пензионера, ваша и по једна из Словеније и Хрватске. Најављујете и оснивање неке асоцијације, шта је њен циљ?

– Долазе нам представници словеначке Демократске партије пензионера и демократске партије умировљеника Хрватске. Обе партије су парламентарне, а циљ нам је да артикулишемо потребе људи трећег доба, ту спадају пензионери, али и они који немају пензије и неће моћи да их стекну. Људски век се продужио, кад човек оде у пензију са 65 година и, ако живи до 85, он има све друштвене потребе, као и други људи, али и у земљама ЕУ и у региону појављује се нешто што је врло изражено – старосна дискриминација. Зато и постоји потреба да се формира једна асоцијација која ће се бавити тим проблемом.

Шта ви ту можете?

– Словеначка партија је скоро 25 година у парламенту, они сада имају четири министра у влади, хрватска је такође дуго у парламенту, а они имају и своје представнике у Европском парламенту. Важно је да се на свим тим местима чује за проблем људи трећег доба. Да ли ће наша и те партије моћи да буду носиоци промена, нисам сигуран. Али важно је да буду у парламенту. Склон сам мишљењу да, док год постоји посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, пензионерски глас ће се увек чути. ПУПС би био, да тако кажем, као оно упозорење – „опасна кривина”. Можда не бисмо могли много да учинимо, али би партије које одлучују увек зазирале од тог гласа и увек морале да имају у виду пензионере.