Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Реке се враћају у корита

Реке се враћају у корита
Смеће у набујалом Ибру код Краљева (Фото Танјуг)

Већина река у Србији је у стагнацији или у повлачењу у своја корита, док једино Велика Морава бележи благи пораст, изјавио је заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице Драган Дончевски. Он је подсетио да обилне кише и повишени водостаји протеклих дана нису однели жртве, нити је било повређених, а осим суботње евакуације 22 особе, од којих је десеторо деце, из околине Шапца и Прокупља, јуче није било потребе за евакуацијама ширих размера. „И даље је на снази ванредна ситуација у општинама Прокупље и Дољевац, с тим што се у суботу у Дољевцу излила Топлица, поплавила неколико кућа и грађани су се сами, без асистенције ватрогасно-спасилачких јединица, евакуисали.

Смештени су у просторије месне заједнице где им је Црвени крст обезбедио оброке”, рекао је Дончевски у изјави Танјугу. Он је истакао да припадници ватрогасно-спасилачке јединице и даље помажу грађанима у ојачавању бедема и црпљењу воде. Начелник Штаба за ванредне ситуације МУП-а за Поморавски округ у Јагодини Горан Кушић, изјавио је Танјугу, да се стање на рекама и потоцима у том делу Србије стабилизује, а да расте водостај Велике Мораве. „Водостај или опада или стагнира, осим на Великој Морави, али она не прети изливањем. Ситуација је много боља него у суботу”, рекао је Кушић.

Водостај Ибра од јуче ујутру није у порасту, док је јучерашњи талас Западне Мораве, кроз Краљево, повећао ниво реке за неких пет центиметара, потврдио је Радоица Кочовић, начелник Одељења за ванредне ситуације у Краљеву. „Реке другог реда, које су претиле да направе велике проблеме домаћинствима, као што су Мусина и Лађевачка река, Рибница и остале речице и потоци су у опадању.”

Водостаји река у Чачку, Ивањици, Горњем Милановцу и Лучанима су у опадању, потврдио је начелник Одељења за ванредне ситуације Моравичког округа Драгиша Броћић. Ситуација на подручју Љига јуче је била стабилнија пошто се река Качер током ноћи повукла у своје корито.

С друге стране, ниво водостаја на рекама у пиротском крају нагло је порастао, првенствено Нишаве, Јерме и Расничке реке, речено је агенцији Бета у Општинском штабу за ванредне ситуације у Пироту.

Члан Штаба за ванредне ситуације у Пироту Сретен Савов рекао је да су чланови Штаба стално на терену, обилазе критичне тачке где би могло да дође до изливања река. „У суботу се река Јерма делимично излила код манастира Света Богородица у Сукову крај Пирота и претила је да дође до конака манастира. Он је додао да је штаб одлучио ипак да уз помоћ механизације направи бедем код манастира да не би наредних дана дошло до изливања Јерме. М. А.

Огорчени на „Србијаводе”

Трстеник – Штаб за ванредне ситуације у Трстенику даноноћно прати стање водостаја Западне Мораве, а посебне мере опреза предузете су за одбрану села Рибник и Оџаци, у којима је у мајским поплавама прошле године на многим деловима порушен одбрамбени бедем. Председник општине Трстеник Мирослав Алексић изјавио је тим поводом да је санацију бедема требало да изврши Јавно предузеће „Србијаводе”, али да то није учињено. Огорчење због односа предузећа „Србијаводе” у трстеничком крају не јењава, јер упркос захтевима локалне заједнице и понуде да бедем санира сама, сопственом механизацијом, то јој није дозвољено.

– Ми смо као Општина, након мајских поплава, писаним путем у више наврата апеловали да „Србијаводе” изврши санацију одбрамбеног бедема на десној обали Западне Мораве код Богдања и од њих смо крајем прошле године добили одговор да је продор делимично затворен у дужини од 60 метара, а да ће остатак бити саниран почетком ове године, што се до сада није догодило. Као општина нисмо добили дозволу да сами извршимо санацију и сада се налазимо у ситуацији да пољопривредно земљиште поново буде поплављено и да поново имамо опасност по куће, које су, уз помоћ донатора, саниране – каже Мирослав Алексић, председник Општине Трстеник. Р. С.

Илић: „Србијаводе” једине надлежне

Министар за ванредне ситуације Велимир Илић, одговарајући на питање да ли има случајева да локалне самоуправе желе саме да реше неки проблем на водотоковима, али да их у томе успоравају поједине републичке установе, рекао је да је предузеће „Србијаводе” једина релевантна установа која ће проценити где и како ће се радити. „Знате, општине не могу саме то раде јер тако могу пореметити систем и поплавити друге општине. ’Србијаводе’ су систем који глобално посматра Србију и контролишу цео систем – не можете заштити једно насеље, а угрозити пет других. Зато су ’Србијаводе’ меродавне и једино они могу дати сагласност на поједине радове”, каже министар за ванредне ситуације.

Он је прецизирао да је завршена студија која је показала да је, поред прошлогодишње штете од поплава која је износила 1,7 милијарди евра, Србији потребно укупно 11 милијарди евра за сва клизишта, бујичне и отпадне воде. Танјуг

Процењује се штета од изливања Топлице

Прокупље – Од поноћи између суботе и недеље ниво воде у реци Топлици опао је за око пола метра, рекли су нам у Штабу за ванредне ситуације општине Прокупље. Ванредна ситуација је, ипак, и даље на снази. У Штабу за ванредне ситуације рекли су нам да је овај поплавни талас, ипак, лакше обуздан него онај прошле године. Угрожено је само неколико кућа у насељима Драгања и Липарска, где је једна породица са шест чланова исељена, пошто је кућа у којој су живели потопљена.

У општинама Житорађа и Дољевац највише штете изливање реке Топлице нанело је пластеницима у којима је у пуном јеку производња раног поврћа, по чему је овај крај познат. Најтеже стање је, кажу, у селу Шарлинцу, јер је вода продрла и у насеље и потопила највећи број бунара из којих се житељи снабдевају водом за пиће.

У општини Куршумлија најгоре је у Барлову, где се излила Топлица, и у Рачи где је Косаница нанела велике штете. У самој Куршумлији, кроз коју теку и Топлица и Косаница и Бањска, вода је, такође, из ових река изашла из корита, а колике су штете, тек ће се процењивати. Д. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.