Родитељско право у надлежности суда

Адвокат Мирјана Вагнер каже за „Политику” да тужбене парнице покрећу подједнако и мушкарци и жене, као и да све више има припадница лепшег пола које плаћају издржавање мужа и деце.

– Споразумне бракоразводне парнице су веома ретке у односу на покретање развода путем тужбе. Супружници најчешће не могу да се договоре коме ће припасти деца, као ни о начину његовог виђања другог родитеља – каже Вагнерова.

Драган Вулевић, начелник Одељења за управно надзорне послове у Сектору за бригу о породици и социјалној заштити каже за „Политику” да је одлука који ће родитељ вршити родитељско право у надлежности суда. Одлуку о томе коме ће од родитеља да повери дете суд заснива на налазу и стручном мишљењу органа старатељства или саветовалишта за брак и породицу, односно институције која се бави посредовањем у породичним односима.

– Социоекономски статус јесте од утицаја, али није од пресудне важности приликом доношења те одлуке. Он може само да буде помоћни критеријум – објашњава Вулевић.

– Увек су нијансе одлучујуће, а родитељи би требало да воде рачуна да у таквим ситуацијама не злоупотребљавају дете – упозорава Вулевић.

Наш саговорник напомиње да приликом доделе старатељства суд обавезно узима у обзир и мишљење детета.

– Породични закон у том смислу има две одредбе – једну, према којој дете старије од 15 година може да одлучи са којим родитељем ће да живи и другу, да у сваком поступку који се тиче детета било да је административни или судски, мора да се сазна и прибави његово мишљење. Мишљење детета се обавља увек у присуству психолога, школе, Центра за социјални рад и особе коју дете изабере. То није класично саслушање, већ се на пригодан начин сазнаје став детета, који се углавном односи на његове емоције и то којем је родитељу приврженије – објашњава Вулевић.

Адвокат Мирјана Вагнер каже да се у случају када су међуљудски односи између супружника толико нарушени да је дете „уплетено” у њихове размирице, супружници упућују на вештачење и процене у Институт за ментално здравље или у Институт за неуропсихијатријске болести „Лаза Лазаревић”.

Родитељ коме није додељено обављање родитељског права има обавезу издржавања детета, односно исплаћивања алиментације. Право на издржавање остварује се у парничном поступку пред судом. Пунолетно дете може остваривати право на издржавање до 26 године уколико се редовно школује, а доказ је редовно похађање наставе и полагање испита.

– Суд у бракоразводној парници доноси одлуку о висини издржавања на основу потреба детета и у складу са могућностима даваоца издржавања. Тај износ не може бити мањи од 15 нити већи од 50 одсто од месечних примања даваоца издржавања по разним уговорима. У закону је предвиђено да постоји минимална сума издржавања којом се суд руководи приликом доношења ове одлуке, а то је онај износ који се плаћа за смештај детета у хранитељску породицу. За јануар је минимална сума издржавања износила 15.700 динара – објашњава Драган Вулевић.

Мирјана Вагнер оцењује да проблем у вези са судском одлуком исплаћивања алиментације настаје у пракси, јер је већина дужника не поштује.

– Мушкарци углавном избегавају плаћање издржавања детета, а најчешће је то само терање ината уз разне изговоре: „Нећу ја њу да издржавам и да плаћам за њене потребе”. У таквим ситуацијама друга страна може да поднесе кривичну пријаву за не давање издржавања. Казна је до једне године затвора, али суд у пракси углавном изриче условну осуду – оцењује Вагнерова.

Иако законодавац, како каже адвокат, једнако третира оба пола када је реч о бракоразводним парницама и издржавању деце, постоји врло „чудна” пракса.

– Уколико су деца код очева, а жена је та која не плаћа алиментацију, што је веома ретко, пракса нашег тужилаштва је да одмах подигне оптужбени предлог и да у најкраћем могућем року процесуира случај и жену прогласи кривом. То је врло „чудна” пракса, будући да се у случају мушкарца тај процес на разне начине доста одуговлачи – каже Вагнерова.

Адвокат каже да не постоји институција која би надгледала и контролисала давање издржавања и да би било пожељно да се оформи алиментациони фонд који би се бавио том проблематиком.