Roditeljsko pravo u nadležnosti suda

Advokat Mirjana Vagner kaže za „Politiku” da tužbene parnice pokreću podjednako i muškarci i žene, kao i da sve više ima pripadnica lepšeg pola koje plaćaju izdržavanje muža i dece.

– Sporazumne brakorazvodne parnice su veoma retke u odnosu na pokretanje razvoda putem tužbe. Supružnici najčešće ne mogu da se dogovore kome će pripasti deca, kao ni o načinu njegovog viđanja drugog roditelja – kaže Vagnerova.

Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno nadzorne poslove u Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti kaže za „Politiku” da je odluka koji će roditelj vršiti roditeljsko pravo u nadležnosti suda. Odluku o tome kome će od roditelja da poveri dete sud zasniva na nalazu i stručnom mišljenju organa starateljstva ili savetovališta za brak i porodicu, odnosno institucije koja se bavi posredovanjem u porodičnim odnosima.

– Socioekonomski status jeste od uticaja, ali nije od presudne važnosti prilikom donošenja te odluke. On može samo da bude pomoćni kriterijum – objašnjava Vulević.

– Uvek su nijanse odlučujuće, a roditelji bi trebalo da vode računa da u takvim situacijama ne zloupotrebljavaju dete – upozorava Vulević.

Naš sagovornik napominje da prilikom dodele starateljstva sud obavezno uzima u obzir i mišljenje deteta.

– Porodični zakon u tom smislu ima dve odredbe – jednu, prema kojoj dete starije od 15 godina može da odluči sa kojim roditeljem će da živi i drugu, da u svakom postupku koji se tiče deteta bilo da je administrativni ili sudski, mora da se sazna i pribavi njegovo mišljenje. Mišljenje deteta se obavlja uvek u prisustvu psihologa, škole, Centra za socijalni rad i osobe koju dete izabere. To nije klasično saslušanje, već se na prigodan način saznaje stav deteta, koji se uglavnom odnosi na njegove emocije i to kojem je roditelju privrženije – objašnjava Vulević.

Advokat Mirjana Vagner kaže da se u slučaju kada su međuljudski odnosi između supružnika toliko narušeni da je dete „upleteno” u njihove razmirice, supružnici upućuju na veštačenje i procene u Institut za mentalno zdravlje ili u Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Laza Lazarević”.

Roditelj kome nije dodeljeno obavljanje roditeljskog prava ima obavezu izdržavanja deteta, odnosno isplaćivanja alimentacije. Pravo na izdržavanje ostvaruje se u parničnom postupku pred sudom. Punoletno dete može ostvarivati pravo na izdržavanje do 26 godine ukoliko se redovno školuje, a dokaz je redovno pohađanje nastave i polaganje ispita.

– Sud u brakorazvodnoj parnici donosi odluku o visini izdržavanja na osnovu potreba deteta i u skladu sa mogućnostima davaoca izdržavanja. Taj iznos ne može biti manji od 15 niti veći od 50 odsto od mesečnih primanja davaoca izdržavanja po raznim ugovorima. U zakonu je predviđeno da postoji minimalna suma izdržavanja kojom se sud rukovodi prilikom donošenja ove odluke, a to je onaj iznos koji se plaća za smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu. Za januar je minimalna suma izdržavanja iznosila 15.700 dinara – objašnjava Dragan Vulević.

Mirjana Vagner ocenjuje da problem u vezi sa sudskom odlukom isplaćivanja alimentacije nastaje u praksi, jer je većina dužnika ne poštuje.

– Muškarci uglavnom izbegavaju plaćanje izdržavanja deteta, a najčešće je to samo teranje inata uz razne izgovore: „Neću ja nju da izdržavam i da plaćam za njene potrebe”. U takvim situacijama druga strana može da podnese krivičnu prijavu za ne davanje izdržavanja. Kazna je do jedne godine zatvora, ali sud u praksi uglavnom izriče uslovnu osudu – ocenjuje Vagnerova.

Iako zakonodavac, kako kaže advokat, jednako tretira oba pola kada je reč o brakorazvodnim parnicama i izdržavanju dece, postoji vrlo „čudna” praksa.

– Ukoliko su deca kod očeva, a žena je ta koja ne plaća alimentaciju, što je veoma retko, praksa našeg tužilaštva je da odmah podigne optužbeni predlog i da u najkraćem mogućem roku procesuira slučaj i ženu proglasi krivom. To je vrlo „čudna” praksa, budući da se u slučaju muškarca taj proces na razne načine dosta odugovlači – kaže Vagnerova.

Advokat kaže da ne postoji institucija koja bi nadgledala i kontrolisala davanje izdržavanja i da bi bilo poželjno da se oformi alimentacioni fond koji bi se bavio tom problematikom.