Тајна успона Подемоса

Од нашег специјалног извештача

Мадрид – Откако је почео да се формира покрет незадовољника, хиљаду њихових „кругова” попут туфни ишарали су политичку мапу Шпаније. Ти кругови постали су основна организациона целина нове странке Подемос, чији је циљ да се „оно што већ постоји као огромна друштвена већина претвори у политичку већину већ крајем ове године на општим изборима”. Поједностављено, то су темељи структуре нове партије од чијег се наглог успона уздрмала класична двопартијска сцена Шпаније.

У чему је тајна странке која је за годину дана успела да покупи гласове политичких организација са вишедеценијским, па и вековним постојањем? О томе, специјално за „Политику”, говори тридесетпетогодишњи професор државног мадридског факултета Кастиља де Манча, иначе један од тридесет изабраних чланова Савета грађана Подемос – Мигел Алварес Пералта.

Мадридско седиште Подемоса је у једном скученом локалу чија су стакла излепљена плакатама и објавама, у уличици са оронулим фасадама са чијих се балкончића вијоре разне заставе, па и оне републиканске. Ко би рекао да је ту, у крају Лавапијес, прослављен тријумф Подемоса на европским изборима прошлог маја, када је странка освојила пет места у Европском парламенту.

„Људи су веома незадовољни овим системом, корупцијом, диктатом финансијских институција, високом стопом незапослености, растом неједнакости, блокадом информација, кастинским недемократским методама традиционалних партија”, каже Мигел Алварес Пералта. „Круг” у Лавапијесу, крају у коме се налазимо, састаје се недељом по подне у оближњем паркићу.

Мигел Алварес нарочито наглашава да „припадност било ком кругу, па и овом где се родио Подемос, не даје никакво посебно право појединцу да одлучује у име грађана”.

„У другим партијама активиста или члан странке доноси одлуке о којима грађани ништа не знају. Код нас је обрнуто, срушили смо рампу између обичних људи и чланства, члан странке није због тога ни у каквој посебној предности у односу на било ког другог становника.”

Дуго се покрет незадовољника опирао примедбама да нема лидере и структуру и да зато неће моћи да напредује на јасно издељеној политичкој табли. Али он је напредовао упркос томе, или баш због тога – што је већина у друштво крајње незадовољна и разочарана политичким кастама.

„Свако ко хоће да се упише може то да учини и упис је бесплатан. Свако ко хоће да гласа, може, и његов глас ће се рачунати”, објашњава нам овај професор комуникологије. „То је велика новина у политици, нико то тако није до сада радио”, додаје.

Све то звучи сјајно, али кад дођу на власт људи из Подемоса ће се такође претворити у касту, кажу скептици, поготово што сви медији, било да су ближи опозицији, било владајућим структурама, све чине да убеде Шпанце како је свака власт иста и како је стварна промена немогућа.

Али Мигел Алварес објашњава за наш лист како су у саму странку већ уграђени механизми који спречавају њено руководство да се трансформише у касту.

„Ми не можемо да постанемо каста. Обични пристојни људи имају све алатке у својим рукама помоћу којих ће нас спречити да то постанемо. Посебан пропис одређује да плата функционера кад дође на власт не може бити већа од три минималне зараде у Шпанији. А то је много мање од оног колико зарађују инжењери, професори, или лекари, на пример.

„То за традиционалне политичаре није никаква пара. Подемос није место где би се обогатили они који се баве политиком.”

На првом домаћем тесту у Андалузији Подемос је освојио 15 одсто гласова и постао трећа снага у најмногољуднијој аутономној покрајини Шпаније.

Али Андалузија никад није била мерило за расположење у земљи. Тамо већ тридесет година побеђују социјалисти, па је тако било и овог пута, с тим што су изгубили велики број гласова.

По садашњим испитивањима јавног мњења Подемос је друга снага у земљи, мада је у тектонским политичким променама тешко рећи какве су стварно шансе ове партије да крајем године освоји власт. Није јасно ни да ли победа Сиризе у Грчкој помаже или одмаже Подемосу.

Много је медијске и партијске енергије утрошено ових месеци да се људи у Шпанији застраше од доласка нове партије.

Прича се да је Подемос црвени ђаво који долази из Венецуеле, јер су поједини професори помагали својим пројектима да се изграде институције у боливарском социјализму у Еквадору, Боливији, Венецуели…

Таква застрашивања су нереална јер се из стручног рада на сасвим другом континенту не могу извлачити закључци о томе каква може бити Шпанија кад у њој завладају људи из Подемоса.

Подемос има много веће амбиције.

„Желимо да Европској унији предложимо нови модел, модел у коме тржиште није у центру, већ су у његовом средишту људи. Тржиште мора да буде на услузи човеку”, каже Мигел Алварес.

А на моје потпитање да то онда није више капитализам, одговара сасвим јасно:

„Ако је добробит човека у колизији са капитализмом, треба се ваљда одрећи капитализма – а не човека.”

Зорана Шуваковић

Сутра: Мадридски разговори

             Круна је у генима Европе