Да ли Србија мора да изручи лидера СРС-а

Када је пре пет месеци слао Војислава Шешеља у Србију, наводно из хуманитарних разлога, Хашки трибунал није нашао за сходно чак ни да званично обавести Владу Србије о његовом повратку. Влада Србије се том приликом није обавезала да ће га вратити у Схевенинген чим суд то затражи од ње. Ипак, нашу земљу обавезује Закон о сарадњи са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, и то је правни основ по коме Шешељ мора да буде изручен кад то Хаг затражи, по истој матрици као што је било и са другим оптуженицима.

Међутим, у члану 4. овог закона пише и то да влада, уколико процени да би одређени поступак сарадње могао да угрози суверенитет или интерес безбедности државе, може да уложи приговор трибуналу. Србија до сада никада није покушала да искористи овај параграф закона.

Треба очекивати да из Хага врло брзо стигне налог Претресног већа за предају Војислава Шешеља. Да ли ће то бити још једна одлука откуцана на енглеском језику и стављена на сајт трибунала, малтене кришом, као да је се неко тамо стиди, или ће се овога пута Секретаријат суда обратити директно Влади Србије са захтевом да изручи Шешеља – може само да се нагађа. Из начина на који је наша земља сазнала да Хаг поново тражи Шешеља, не треба да чуди ако захтев за његово изручење осване на сајту www.ICTY.org, међу разноразним поднесцима и мање важним процедуралним одлукама, као што се збило са прекјучерашњом одлуком Апелационог (жалбеног) већа.

Хаг зна да Шешељ неће хтети да се врати и да ће српска полиција морати да га хапси да би спровела одлуку суда.

Лидер радикала сам се предао трибуналу чим је сазнао за оптужницу још у фебруару 2003. године.

Никада није тражио да га пусте, чак ни да оде на сахрану мајци, јер није хтео да пристане на оно на што су пристајали други оптужени: да прихвати услове суда за привремено пуштање на слободу.

Никада није пристао ни на један услов трибунала, чак је и унапред најавио како ће се понашати ако га пусте, па су га ипак пустили.

Ни после више од 11 година пресуде нема ни на видику, а његова болест као да је послужила као згодан излаз из проблема, односно параван за хашку бруку и неспособност. Тако се трибунал отарасио Шешеља и вратио га у Србију као правно невиног човека о чијој се кривици формално још одлучује.

Другим речима, све на шта се сада позива Апелационо веће било је познато и 6. новембра прошле године. Тада је Претресно веће одлучило да пусти Шешеља на привремену слободу, под циничним образложењем о хуманитарним разлозима и бризи за његово здравствено стање. Није познато да се Хаг у међувремену званично интересовао како је Шешељ, али не треба сумњати да о томе има поуздане информације. Антонетијево веће остало је и у јануару при свом ставу, када је одбило Брамерцову жалбу, рекавши поред осталог да од Шешеља за сада није ни тражено да се врати и да његова изјава да се неће одазвати не представља никакво кршење услова. Пошто се Брамерц тада позвао и на Шешељево обраћање сведоцима, Претресно веће је оценило да је реч о неодређеним изјавама које не представљају утицање на сведоке или жртве и, према томе, не крше услове пуштања на слободу.

Да је Апелационо веће заиста само хтело да исправи „процесну” грешку нижег суда и после пет месеци казни Шешеља притвором због изјава да се неће вратити, трибунал је могао да се обрати влади и понуди да се у тишини спроведе неминовна процедура. Тако би се можда умањила могућност да се око свега усталаса јавност.

Претресно веће судије Жан-Клода Антонетија, које је Шешељу безусловним отпуштањем после више од 11 година отворило хашка врата и рекло – „Иди”, сада мора да повуче реч и каже – „Врати се”. Звучи апсурдно, али судија Антонети сада ће морати да, по налогу Жалбеног већа, приведе Шешеља у Хаг да би утврдио да ли је он прекршио услове безусловног отпуштања на слободу. Јер услови заиста нису ни постојали, сем да се Шешељ не обраћа сведоцима и жртвама и да у Србији не добије нови пасош.

Апелационо веће чак каже да је потребно да се сада процене нови услови под којима Шешељ евентуално поново може да буде пуштен на слободу. У тој процедури Хаг ће саслушати и став Србије, иако је познато да су гаранције Шешељу више пута нуђене, али их је он одбијао. То значи да би веће судије Антонетија, у теорији, могло да затражи привођење Шешеља у Хаг, да га саслуша, спроведе све налоге Жалбеног већа и поново га пусти. Тужилац ће опет имати право жалбе, а Апелационо веће могућност да и ту одлуку укине. Ништа од Хага не треба да чуди.

Игра са Шешељем може се посматрати и у контексту нових хашких стандарда о командној одговорности, о чему се доста говорило када су ослобођени Готовина, Перишић, Станишић и Симатовић. По новој пракси, за кривицу по командној одговорности потребно је доказати да је командант директно наредио својим потчињенима да изврше злочин. Иначе је невин.

Јасно је да је пресуда главни проблем трибунала, а не то да ли ће се Шешељ појавити на миг из Хага и како ће се понашати док је у Србији. Прво изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар 2013. године. Када суд закаже изрицање пресуде, онда је већ одлучено о кривици и вероватно је да се ради само на још неким мање битним питањима и образложењима. Судије, чини се, одуговлаче јер знају да Шешеља не могу да осуде ако су ослобођени његови наводни саучесници у заједничком злочиначком подухвату. Или имају већ пресуду у џепу, која је таман онолика да „покрије притвор“ и да га, са олакшањем, опет испрате кући.

-------------------------------------------------------------------

Шешељ данас сведочи у Палати правде

У Вишем суду у Београду данас треба да почне суђење заменику председника СРС-а Немањи Шаровићу због паљења заставе САД на протесту одржаном у новембру 2012. године поводом ослобађајуће пресуде Хашког трибунала бившем команданту ОВК Рамушу Харадинају. На рочишту би требало да сведочи Војислав Шешељ.

-------------------------------------------------------------------

Како је поступила Француска

Медији ових дана преносе изјаве француске новинарке Флоранс Артман, бивше портпаролке Карле дел Понте. Занимљиво је да нико не помиње чињеницу да је и Артманова хашки осуђеник (због непоштовања суда). Међутим, новинарка је одбила да плати новчану казну на коју је осуђена, а француска држава се никад није побринула да грађанка Артман испоштује своју обавезу према Хашком трибуналу.

------------------------------------------------------------------- 

Зденко Томановић: Влада Србије треба да се обрати Савету безбедности

Ако Влада Србије заиста верује да одлука трибунала угрожава стабилност земље, онда не треба да изручи Шешеља Хагу, каже за „Политику” познати београдски адвокат Зденко Томановић и додаје:

– Правно упориште за такву одлуку наћи ће у Повељи УН, као и у многобројним конвенцијама. Постоје ситуације када је државама дозвољено да не испуне међународне обавезе и да прекрше међународно право.

Комисија за међународно право УН у члану 25. Правила о одговорности државе за противправни акт предвиђа нужност као дозвољен основ за неиспуњење међународне обавезе. И Међународни суд правде је стао на становиште да је члан 25. правила део обичајног права .

Ако одлука трибунала угрожава стабилност Србије, Београд може да се обрати Уједињеним нацијама и Савету безбедности и да се позове на тај члан, то јест на нужност одржања стабилности Србије и региона и потребе националне безбедности. То су довољни основи.

Постоје и други правни разлози да се Шешељ не изручи Хагу. Норме које регулишу људска права имају већу правну важност од обавезе према Трибуналу. Не може се слати човек пред суд који 12 година поништава загарантована права. Уосталом, пустили су га из хуманитарних разлога. Је ли он у међувремену оздравио, па га сад хоће натраг?