Стефан се вратио у Ниш

Ниш – Четрнаестогодишњи Стефан Стајић, ученик ОШ „Радоје Домановић“ у Нишу, који је априла прошле године тешко страдао на железничком мосту преко Нишаве, када је штапом за пецање дотакао електровод високог напона од чак 25.000 волти и притом задобио опекотине највишег степена, после дуготрајне борбе за живот, коју су он и лекари изборили, и успешног лечења вратио се у петак увече у свој град. У дворишту његове школе било је „пола“ Ниша – његове школске другарице и другови, њихови родитељи, наставници. Насмејан, са сузом у крајичку ока, Стефан је излазећи из аутомобила којим је са ВМА пребачен у Ниш свима отпоздравио и рекао:

   –Хвала вам свима за оно што сте учинили за мене. То никада нећу заборавити...

   Уследили су дирљиви поздрави и загрљаји са другарима из одељења, са наставницима и директорком школе. Са Стефаном били су његова мајка Славица и ујак. И уплакана од среће бака Ружица. А онда је Стефан наставио:

 –Моји другови су најбољи на свету. Све време док сам био на лечењу знао сам да су уз мене, да деле моју судбину, да брину и стрепе. Мени је много тога недостајало, пре свега другарице и другови, кошаркашко игралиште и лопта. Наравно, и пецање на Нишави...

 Од тог Стефановог хобија, пецања, све је и почело. Крајем априла прошле године једног преподнева кренуо је се другом Урошем Вујчићем на Нишаву. Одлучили су да са леве пређу на десну обалу реке и пошли су преко железничког моста. Врхом рибарског штапа Стефан је дотакао електровод електрифициране пруге. Струјни удар од чак 25.000 волти одбацио је Стефана са пруге, испржио га буквално. Више од 70 одсто његове коже је изгорело.

 Тог тренутка почео је пакао за Стефана. Урош и пролазници позвали су Хитну помоћ, пребачен је на Хируршку клинику нишког Клиничког центра и... Злослутне прогнозе да дечак неће преживети. Ипак су опекотине таквог степена и толико велике да скоро нико није веровао да ће преживети.

 Стефан је, на срећу, и преживео и оздравио. За девет месеци осим лечења у нишким здравственим установама о њему су бринули врхунски стручњаци на ВМА у Београду, где је обављено десетак трансплантација коже. Донатори коже били су из целе Србије, међу њима и родитељи Стефанових другова. За то време његови другови и школа прикупљали су новчану помоћ, јер све је то много коштало. И због те своје акције проглашени су за најхуманије у Србији у прошлој години. Помоћ су пружили и град Ниш, синдикати, појединци, бројни колективи. Цео Ниш стао је уз Стефана.

 Уз лечење у Београду једно време овај дечак провео је и у Палерму, у Италији, на тамошњем Институту за опекотине, захваљујући врхунским стручњацима за трансплантацију. И отуда се вратио на ВМА, а онда и кући. Излечен. Сада му предстоји рехабилитација.

 На повратку Стефана после девет месеци лечења другари су му поклонили кошаркашку лопту. И штап за пецање...