САД шаљу оружје по целом свету

Барак Обама је касно прексиноћ одобрио је својој влади да поново почне да наоружава Египат, који се показао врло вољним да ратује против америчких непријатеља у региону – Исламске државе и јеменских хута.

Вашингтон је прекинуо дугогодишњу традицију слања војне помоћи Каиру пре две године, када је тамо извршен државни удар, али је Обама сада решио да обнови сарадњу наводећи као разлог „америчке безбедносне интересе”. И поред правила да САД не шаљу оружје снагама које су на власт дошле превратом, Америка се предомислила и одлучила да председнику Абделу Фатаху ел Сисију пошаље војну помоћ вредну 1,3 милијарде долара, јавио је Си-Ен-Ен. Администрација је променила став након што је Каиро гађао положаје Исламске државе у Либији и придружио се коалицији неколико муслиманских земаља које бомбардују хуте. Шиитска мањина је протерала председника и заузела престоницу Јемена, који је годинама амерички савезник у борби против Ал Каиде и других терористичких група.

У Каиро, који је други највећи прималац америчке војне помоћи после Израела, стићи ће 12 борбених авиона, 20 система противракетне заштите „харпун” и опрема за америчке тенкове „абрамс” који су већ у Египту.

Бела кућа је зауставила програм помоћи вишедеценијском савезнику, који јој је потребан и због утицаја на Палестинце, када је 2013. свргнут демократски изабран председник Мухамед Мурси. Сиси је наредио чистку Мурсијеве Муслиманске браће и хапшење новинара и активиста под изговором да су сарадници терориста. САД су наоружавале Египат и за време Хоснија Мубарака, који је годинама владао уз помоћ „чврсте руке” и који је уклоњен током „арапског пролећа”, па „Гардијан” констатује да Обамина војна сарадња са Сисијем није ништа друго до обнављање традиције америчке подршке египатским диктаторима.

Американци имају врло развијену праксу слања и продаје оружја партнерима, па тако Израелу сваке године поклањају бомбе, муницију, хеликоптере „апач” у вредности од три милијарде долара. На листи највећих прималаца су и Авганистан, где се и поред званичног краја рата и даље налазе трупе Пентагона, и Ирак, где је Вашингтон прошлог лета вратио неколико хиљада војника, саветника снага из Багдада.

Обама засад одолева позивима Конгреса да пушке и бомбардере пошаље украјинској војсци. Предлогу америчких законодаваца противи се и ЕУ због страха да би он довео до ескалације конфликта и трке у наоружању између побуњеника са истока земље и централне владе. Бела кућа је, међутим, послала Кијеву „одбрамбену опрему” – радаре, средства за комуникацију, па и војна возила „хамви” на којима може да се инсталира оружје. Обмини сарадници не искључују могућност да Украјинцима пошаље оно што они траже, али се о томе говори као о „одбрамбеној смртоносној помоћи”. Ако овај „пакет” стигне до Кијева, то ће сигурно бити наоружање, пошто је свако оружје смртоносно и служи за напад колико и за одбрану.

Држава је најбоља муштерија америчке војне индустрије, која је и даље највећи светски извозник испред руских, кинеских, немачких и француских компанија. „Форин полиси” недавно је јавио да Кина постаје све значајнији играч због скока потражње у Африци и на Блиском истоку. Према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (Сипри), од 2010. до 2014. САД су контролисале 31 одсто светског тржишта, Русија 27 одсто, а Кина, Немачка и Француска око пет. У Сиприју кажу да у првих десет највећих произвођача спадају пре свега америчке, па европске компаније, али да би у следећих неколико година том друштву могао да се придружи руски „Алмаз Антеј”. Само у 2011. на ову „робу” се широм света утрошило 85 милијарди долара, проценио је амерички Конгрес. Како пише сајт „Хафингтон пост”, позивајући се на мање познати „24/7 Волстрит”, вредност овог тржишта је у 2013. била далеко већа – 1,75 билиона (хиљада милијарди) долара.

Да ли би евентуални договор о нуклеарном програму између Запада и Ирана могао да осујети овако уносне пословне планове? Могући престанак трке у наоружању забринуо је америчког војног истраживача и аналитичара Дојче банке Мајлса Волтона, који се код америчког произвођача „Локхид Мартина” распитивао да ли ће споразум са Техераном „спречити повећање продаје оружја”. Директорка компаније Мерилин Хјусон, како је сазнао информативни сајт „Интерсепт”, одговорила му је да продаја неће опасти јер је Блиски исток и даље нестабилан а Азија, где јачају апетити Индије и Кине, наручује све више. Ти делови света и даље су, како се изразила, „поље раста”. Ако се томе додају процене да ће Бразил и Русија све више трошити на оружје и да ће у следећих пет година Саудијска Арабија, УАЕ, Кувајт и Јордан потрошити више од 165 милијарди долара на наоружање, онда су Волсонове бриге неосноване, па банкари и произвођачи оружја могу мирно да спавају.