Неизручивање Шешеља отежава пут Србије ка ЕУ

Уколико Вучићева влада не ухапси Војислава Шешеља и не врати га у Хаг, европски пут наше земље могао би бити доведен у питање. Саговорници „Политике” јуче ипак нису желели да спекулишу шта ће конкретно да уради власт у Србији у вези с тим питањем, али очекују да донесе одлуку којом Србија неће блокирати преговоре с Бриселом.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић нагласила је јуче да ће влада ову ситуацију решити у зависности од тога какви захтеви према нама буду били, напомињући да „Влада није добила допис из Хашког трибунала о томе да се лидер радикала Војислав Шешељ врати у притворску јединицу у Схевенингену”.

Она је додала и да не види везу између и Шешеља и Брисела, односно преговора о приступању Србије Европској унији. „Нисмо добили информације да ће Брисел да прекине преговоре, нити се о томе тренутно сада разговара”, нагласила је Михајловићева, гостујући јуче на ТВ Пинк.

Хрватски посланик у Европском парламенту и члан ХДЗ-а Андреј Пленковић сматра да би власти у Србији требало да поштују захтев Апелационог већа Хашког трибунала о повратку Војислава Шешеља у Хаг: „Од српских власти очекује се да поштују своје међународне обавезе и изврше захтев Хашког трибунала уколико желе да напредују ка отварању преговарачких поглавља”, написао је Пленковић у ауторском тексту за „Европски западни Балкан”.

Флоријан Бибер, професор студија југоисточне Европе Универзитета у Грацу, за „Политику” подсећа да је сарадња Србије с Хашким трибуналом услов који се није променио.

„Неке државе чланице ЕУ могу блокирати преговоре Србије, што значи да ако неко од 28 земаља сматра да је Влада Србије неспремна да ухапси Шешеља то онда постаје проблем и може да блокира процес придруживања ЕУ. Био бих изненађен ако би до те блокаде у преговорима дошло одмах, али после извесног времена могао би се донети закључак да Србија не ради свој посао”, каже Бибер.

Овај познавалац прилика на Балкану сигуран је да многе земље чланице ЕУ сматрају да су одлуке Хашког суда проблематичне и да је легитимност Хашког трибунала озбиљно пољуљана у последњих неколико година. Упркос томе, Бибер је сигуран да ће нека од држава ипак инсистирати да Србија испуни своје обавезе. Бибер наглашава да је Шешељ пре пет месеци био пуштен из Хашког трибунала с јасним ограничењем да мора да се врати на суђење кад то буде наређено.

„Независно од ове одлуке суда, било је јасно свима, укључујући и Шешеља, да његово ослобађање није трајно. С обзиром на забрињавајуће изјаве Шешеља које је давао по повратку кући, Влада Србије требало је да буде припремљена за ову ситуацију.

Пребацивање кривице и прављење теорије завере да стране земље раде против владе само ће ојачати ставове оних земаља чланица ЕУ који се противе проширењу ЕУ и оне ће највише инсистирати да се Србија придржава правила”, закључио је Бибер.

Потпредседник скупштинског Одбора за европске интеграције Ласло Варга каже да је у овом тренутку преурањено рећи шта ће српске власти конкретно урадити и да је све то на нивоу спекулација.

Он сматра да је нереалан сценарио да Шешељ остане у Србији због лечења, јер је управо лидер радикала, у интервјуу „Политици”, био изричит да његова лекарска документација неће бити достављена властима у Београду и Хашком трибуналу.

Бивши амбасадор и члан Форума за међународне односе Душан Лазић сматра да се Србија налази у доста неугодној ситуацији, због захтева суда да се Шешељ врати у притвор.

„Његово неизручивање Хашком трибуналу сигурно не би било прихваћено као коначан одговор Србије и то би се могло схватити као супротстављање међународном суду. То би било пркошење међународној заједници и не би ваљало за нас и наше односе са ЕУ”, сматра Лазић и додаје да то није добро урадити, поготово сада када смо председавајући ОЕБС-ом.

Дејан Спаловић

--------------------------------------------------------------------------

Западне амбасаде без коментара

Питање да ли ће европски пут Србије бити заустављен уколико Србија не ухапси Војислава Шешеља, „Политика” је поставила у неколико амбасада. Од амбасада Француске и Немачке нисмо добили одговор, а једино је конкретно одговорила амбасада Сједињених Америчких Држава: „Амбасада САД не може да коментарише хипотетичка питања.”

Из мисије Европске уније у Београду поручили су да неће коментарисати случај пре него што се изјасни Влада Србије.

Ни у амбасади Велике Британије нису хтели да се баве спекулацијама, али како су нам рекли, „овај случај је предмет за Хашки трибунал, који ради под окриљем Уједињених нација”.

--------------------------------------------------------------------------

Зашто опозиција ћути о случају лидера радикала

Шта мисли парламентарна опозиција о изненадном захтеву Хашког трибунала да лидер српских радикала Војислав Шешељ буде враћен у Хаг, тешко је одгонетнути. Ниједна од странака није се огласила чак ни саопштењем. Већина упитаних избегла је да оцени, у најмању руку, како су истицали стручњаци, чудну одлуку, већ су понављали да је то наша међународна обавеза, која мора бити испуњена. Једино је Борислав Стефановић (ДС) јасно рекао да је одлука чудна и неозбиљна, али да „то не даје за право власти да испреда причу о међународној завери.”

У мору брзих реакција на шокантну вест из Хага, било је приметно ћутање парламентарне опозиције, која, што јој је и посао, брзопотезно реагује саопштењима на све важне догађаје, а ово јесте један такав. Кад смо питали зашто су прећутали овај случај, добили смо исти одговор од свих: „Нисте питали.” Наше питање да оцене саму одлуку Хашког трибунала да тражи повратак Шешеља због онога што је рекао да ће радити онда кад су га пуштали, практично је остало без одговора.

Бивши премијер, сада лидер опозиционе Нове странке, Зоран Живковић каже за „Политику” да је „сарадња с Хагом међународна обавеза, она је беспоговорна, није на надриполитичарима који тренутно имају власт у Србији да оцењују шта је исправно и морално.” Живковић додаје: „Кад је Шешељ пуштен, Александар Вучић и Александар Вулин рекли су да је то атак на српску власт и Александра Вучића. Сад кад га траже натраг, опет је атак на власт и Вучића. То је мало нејасно.”

Јанко Веселиновић, заменик шефа посланичке групе СДС-а, каже да је садашња опозиција, чији је део и СДС и њен лидер Борис Тадић, испоручила Хагу најзначајније оптуженике, па „нико није кукао, нити је оптуживао светске силе за неку уроту, већ је извршавао законску обавезу.” Веселиновић додаје: „Председник владе и Александар Вулин прво долазак Шешеља оцењују као уроту против владе, а сад његов повратак, такође, коментаришу као уроту против владе. То је потпуно нејасно.”

Борислав Стефановић, потпредседник ДС-а, каже да влада нема много избора и додаје: „Ми смо, као странка, успешно завршили сарадњу с Хагом, уз максимално противљење тадашње опозиције, која је сада власт. Као чланица УН морамо да испунимо обавезе према Хашком трибуналу, без обзира на то што је његова одлука дискутабилна и крајње неозбиљна.” Стефановићу је све у овој причи чудно, али не мисли да је „ово део неке међународне завере, како власт покушава сада да спинује, показујући да су најбоља деца свог политичког оца кога ће морати да изруче.” И Стефановић, као чудне, помиње изјаве Александра Вулина приликом пуштања Шешеља и захтева за његов повратак.

Има ли за Живковића и Веселиновића ишта чудно и контрадикторно у одлукама Хашког трибунала у вези са Шешељем, нисмо чули. Занимљиво је, међутим, да се влада Зорана Живковића суочила са сличном, контрадикторном одлуком Хашког трибунала, када је затражено изручење полицијског генерала Сретена Лукића, тадашњег начелника Ресора јавне безбедности. Због тог захтева полицијски синдикат је организовао врло посећен митинг подршке Лукићу на београдском Тргу Републике.

Живковић каже да у ситуацији с Лукићем нема ништа слично с овом, насталом поводом Шешеља. Живковић истиче: „То је драматично различита ситуација. Када је Лукић 2001. године постављан за помоћника министра унутрашњих послова за ресор безбедности, обављене су консултације на међународном нивоу, политичке и безбедносне. Тадашња тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте на састанку са Зораном Ђинђићем, коме сам присуствовао, рекла је да нема ништа у вези с Лукићем. Следећа реченица била је да ми желимо да га поставимо на место помоћника министра, да ли би то био проблем, а она је рекла – не би. Две године касније, та иста Карла дел Понте каже да сад треба да буде ухапшен, јер је био шеф полицијских снага на Косову 1998. и 1999. године. То су знали и 2001. године. Како 2001. то није био проблем, а 2003. јесте проблем? То су неупоредиве ствари.”

На поменутом полицијском митингу подршке Сретену Лукићу није било министара из Живковићеве владе, а једини политичар који му је присуствовао био је Ненад Чанак, лидер Лиге социјалдемократа Војводине, странке која је била део владајућег ДОС-а. Чанак се учесницима митинга обратио речима: „Нечасно је према људима који су од 5. октобра до данас професионално обављали своју дужност, пре свега служећи вољи грађана исказаној на изборима 2000. године, сада окренути леђа. Мислим да је реч о покушају да се издиктира судбина ове земље споља, а ја у то дубоко не верујем и зато сам овде.” Покушали смо јуче да чујемо став парламентарне Лиге социјалдемократа Војводине о „случају Шешељ”, али нам нико није одговарао ни на телефонске позиве ни на поруке.

Влада Зорана Живковића није изручила Сретена Лукића Хашком трибуналу, већ је то учинила влада Војислава Коштунице.

М. Чекеревац

--------------------------------------------------------------------------

„Викиликс”: Теодор Мерон најоданији амерички човек у Хагу

О пристрасности Трибунала у Хагу говорили су многи оптужени, њихови адвокати и јавност, али су такви коментари обично оцењивани као „теорије завере”, којима су, наглашавано је, Срби нарочито склони. Када је о зависности Трибунала у Хагу од влада Сједињених Америчких Држава и Израела први пут јавно проговорио дански судија Фредирк Хархоф – у трибуналу је настао мук.

Тада се јавност присетила и депеша „Викиликса” из којих се видело да је трибунал далеко од непристрасности коју би требало да заступа. И дан-данас су без одговора остала питања новинара упућена представницима овог трибунала шта ће предузети поводом навода о пристрасности судија које је објавио „Викиликс”, а касније и судија Хархоф.

Подсетимо, у америчкој дипломатској депеши из 2003.  објављеној на „Викиликсу” судија Теодор Мерон (који је за председника Међународног суда за злочине почињене у бившој Југославији именован у октобру 2011) назива се „најеминентнијим подржаваоцем напора Владе САД у трибуналу”. У депеши су цитиране и речи којима је Мерон захтевао да званични Вашингтон спречи реизбор тадашње главне тужитељке Карле дел Понте.

Портпароли трибунала тада су новинарима кратко рекли да је трибунал одлучио да не коментарише ништа у вези са наводима „Викиликса” или судије Хархофа. А питање је гласило да ли трибунал планира да покрене истрагу о Мероновим разговорима са дипломатама САД, као што је учинио када је „Викиликс” раније објавио депешу из које је произлазило да је бивши управник судског притвора Тимоти Мекфаден америчке дипломате обавештавао о здравственом стању оптуженог Слободана Милошевића, који је касније умро у притвору.

Депеше „Викиликса” о трибуналу поново су цитирали медији када је дански судија Хархоф слањем писма на 56 адреса пријатеља и сарадника трибунала оптужио Мерона да је својим утицајем на друге судије издејствовао ослобађајуће пресуде за војне и полицијске челнике бивше Југославије. Хархоф је указао на првостепене ослобађајуће пресуде бившим шефовима Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, српском генералу Момчилу Перишићу, као и хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу.

Теодор Мерон

Сви они били су оптужени по командној одговорности, а судија Хархоф је навео да су ослобађајуће пресуде биле последица страха војног естаблишмента да би пресуде за командну одговорност, које су донете у неколико случајева, могле да постану опасна пракса у будућности и угрозе заповеднике који ће се можда једномнаћи пред судовима и ван Балкана.

Судија Хархоф, који је од 2007. члан расправног већа у случају против Војислава Шешеља, разрешен је крајем 2013, пола године после изношења ових оптужби. Да парадокс буде већи, за разрешење судије Хархофа искоришћен је Шешељев претходни захтев да се овај судија изузме из судског већа због пристрасности против Срба. Тада је одложено и изрицање пресуде Шешељу, јер је нови судија морао да добије додатно време како би се упознао са десетинама хиљада страница.

Хархоф је у писму подсетио да је хашки суд променио правац под притиском војног естаблишмента утицајних земаља, попут САД и Израела, које судија Мерон као Американац јеврејског порекла – представља. Дански дневник „Информатион” објавио је да америчке депеше које је обелоданио „Викиликс” потврђују тврдње данског судије да је Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених.

У депеши из 2003, коју је послао неименовани амерички амбасадор из Хага после састанка са судијом Мероном, наводи се да се током састанка Мерон залагао код америчке владе да гласа за окончање мандата тадашњег главног тужиоца трибунала Карле дел Понте, описујући је као „првенствено, медијску особу, која је углавном заинтересована за свој легат”. У депеши се наводи да је Мерон од америчке владе тражио да буде против обнове мандата Дел Понтеовој и изразио резервисаност у једногодишње продужење њеног мандата.

Бивша портпаролка трибунала Флоренс Артман тврдила је тада да би Савет безбедности УН, као оснивач овог трибунала, требало да нареди истрагу против председника Мерона због Хархофових навода.

Б. Митриновић