Neizručivanje Šešelja otežava put Srbije ka EU

Ukoliko Vučićeva vlada ne uhapsi Vojislava Šešelja i ne vrati ga u Hag, evropski put naše zemlje mogao bi biti doveden u pitanje. Sagovornici „Politike” juče ipak nisu želeli da spekulišu šta će konkretno da uradi vlast u Srbiji u vezi s tim pitanjem, ali očekuju da donese odluku kojom Srbija neće blokirati pregovore s Briselom.

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović naglasila je juče da će vlada ovu situaciju rešiti u zavisnosti od toga kakvi zahtevi prema nama budu bili, napominjući da „Vlada nije dobila dopis iz Haškog tribunala o tome da se lider radikala Vojislav Šešelj vrati u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu”.

Ona je dodala i da ne vidi vezu između i Šešelja i Brisela, odnosno pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. „Nismo dobili informacije da će Brisel da prekine pregovore, niti se o tome trenutno sada razgovara”, naglasila je Mihajlovićeva, gostujući juče na TV Pink.

Hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu i član HDZ-a Andrej Plenković smatra da bi vlasti u Srbiji trebalo da poštuju zahtev Apelacionog veća Haškog tribunala o povratku Vojislava Šešelja u Hag: „Od srpskih vlasti očekuje se da poštuju svoje međunarodne obaveze i izvrše zahtev Haškog tribunala ukoliko žele da napreduju ka otvaranju pregovaračkih poglavlja”, napisao je Plenković u autorskom tekstu za „Evropski zapadni Balkan”.

Florijan Biber, profesor studija jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu, za „Politiku” podseća da je saradnja Srbije s Haškim tribunalom uslov koji se nije promenio.

„Neke države članice EU mogu blokirati pregovore Srbije, što znači da ako neko od 28 zemalja smatra da je Vlada Srbije nespremna da uhapsi Šešelja to onda postaje problem i može da blokira proces pridruživanja EU. Bio bih iznenađen ako bi do te blokade u pregovorima došlo odmah, ali posle izvesnog vremena mogao bi se doneti zaključak da Srbija ne radi svoj posao”, kaže Biber.

Ovaj poznavalac prilika na Balkanu siguran je da mnoge zemlje članice EU smatraju da su odluke Haškog suda problematične i da je legitimnost Haškog tribunala ozbiljno poljuljana u poslednjih nekoliko godina. Uprkos tome, Biber je siguran da će neka od država ipak insistirati da Srbija ispuni svoje obaveze. Biber naglašava da je Šešelj pre pet meseci bio pušten iz Haškog tribunala s jasnim ograničenjem da mora da se vrati na suđenje kad to bude naređeno.

„Nezavisno od ove odluke suda, bilo je jasno svima, uključujući i Šešelja, da njegovo oslobađanje nije trajno. S obzirom na zabrinjavajuće izjave Šešelja koje je davao po povratku kući, Vlada Srbije trebalo je da bude pripremljena za ovu situaciju.

Prebacivanje krivice i pravljenje teorije zavere da strane zemlje rade protiv vlade samo će ojačati stavove onih zemalja članica EU koji se protive proširenju EU i one će najviše insistirati da se Srbija pridržava pravila”, zaključio je Biber.

Potpredsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga kaže da je u ovom trenutku preuranjeno reći šta će srpske vlasti konkretno uraditi i da je sve to na nivou spekulacija.

On smatra da je nerealan scenario da Šešelj ostane u Srbiji zbog lečenja, jer je upravo lider radikala, u intervjuu „Politici”, bio izričit da njegova lekarska dokumentacija neće biti dostavljena vlastima u Beogradu i Haškom tribunalu.

Bivši ambasador i član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić smatra da se Srbija nalazi u dosta neugodnoj situaciji, zbog zahteva suda da se Šešelj vrati u pritvor.

„Njegovo neizručivanje Haškom tribunalu sigurno ne bi bilo prihvaćeno kao konačan odgovor Srbije i to bi se moglo shvatiti kao suprotstavljanje međunarodnom sudu. To bi bilo prkošenje međunarodnoj zajednici i ne bi valjalo za nas i naše odnose sa EU”, smatra Lazić i dodaje da to nije dobro uraditi, pogotovo sada kada smo predsedavajući OEBS-om.

Dejan Spalović

--------------------------------------------------------------------------

Zapadne ambasade bez komentara

Pitanje da li će evropski put Srbije biti zaustavljen ukoliko Srbija ne uhapsi Vojislava Šešelja, „Politika” je postavila u nekoliko ambasada. Od ambasada Francuske i Nemačke nismo dobili odgovor, a jedino je konkretno odgovorila ambasada Sjedinjenih Američkih Država: „Ambasada SAD ne može da komentariše hipotetička pitanja.”

Iz misije Evropske unije u Beogradu poručili su da neće komentarisati slučaj pre nego što se izjasni Vlada Srbije.

Ni u ambasadi Velike Britanije nisu hteli da se bave spekulacijama, ali kako su nam rekli, „ovaj slučaj je predmet za Haški tribunal, koji radi pod okriljem Ujedinjenih nacija”.

--------------------------------------------------------------------------

Zašto opozicija ćuti o slučaju lidera radikala

Šta misli parlamentarna opozicija o iznenadnom zahtevu Haškog tribunala da lider srpskih radikala Vojislav Šešelj bude vraćen u Hag, teško je odgonetnuti. Nijedna od stranaka nije se oglasila čak ni saopštenjem. Većina upitanih izbegla je da oceni, u najmanju ruku, kako su isticali stručnjaci, čudnu odluku, već su ponavljali da je to naša međunarodna obaveza, koja mora biti ispunjena. Jedino je Borislav Stefanović (DS) jasno rekao da je odluka čudna i neozbiljna, ali da „to ne daje za pravo vlasti da ispreda priču o međunarodnoj zaveri.”

U moru brzih reakcija na šokantnu vest iz Haga, bilo je primetno ćutanje parlamentarne opozicije, koja, što joj je i posao, brzopotezno reaguje saopštenjima na sve važne događaje, a ovo jeste jedan takav. Kad smo pitali zašto su prećutali ovaj slučaj, dobili smo isti odgovor od svih: „Niste pitali.” Naše pitanje da ocene samu odluku Haškog tribunala da traži povratak Šešelja zbog onoga što je rekao da će raditi onda kad su ga puštali, praktično je ostalo bez odgovora.

Bivši premijer, sada lider opozicione Nove stranke, Zoran Živković kaže za „Politiku” da je „saradnja s Hagom međunarodna obaveza, ona je bespogovorna, nije na nadripolitičarima koji trenutno imaju vlast u Srbiji da ocenjuju šta je ispravno i moralno.” Živković dodaje: „Kad je Šešelj pušten, Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin rekli su da je to atak na srpsku vlast i Aleksandra Vučića. Sad kad ga traže natrag, opet je atak na vlast i Vučića. To je malo nejasno.”

Janko Veselinović, zamenik šefa poslaničke grupe SDS-a, kaže da je sadašnja opozicija, čiji je deo i SDS i njen lider Boris Tadić, isporučila Hagu najznačajnije optuženike, pa „niko nije kukao, niti je optuživao svetske sile za neku urotu, već je izvršavao zakonsku obavezu.” Veselinović dodaje: „Predsednik vlade i Aleksandar Vulin prvo dolazak Šešelja ocenjuju kao urotu protiv vlade, a sad njegov povratak, takođe, komentarišu kao urotu protiv vlade. To je potpuno nejasno.”

Borislav Stefanović, potpredsednik DS-a, kaže da vlada nema mnogo izbora i dodaje: „Mi smo, kao stranka, uspešno završili saradnju s Hagom, uz maksimalno protivljenje tadašnje opozicije, koja je sada vlast. Kao članica UN moramo da ispunimo obaveze prema Haškom tribunalu, bez obzira na to što je njegova odluka diskutabilna i krajnje neozbiljna.” Stefanoviću je sve u ovoj priči čudno, ali ne misli da je „ovo deo neke međunarodne zavere, kako vlast pokušava sada da spinuje, pokazujući da su najbolja deca svog političkog oca koga će morati da izruče.” I Stefanović, kao čudne, pominje izjave Aleksandra Vulina prilikom puštanja Šešelja i zahteva za njegov povratak.

Ima li za Živkovića i Veselinovića išta čudno i kontradiktorno u odlukama Haškog tribunala u vezi sa Šešeljem, nismo čuli. Zanimljivo je, međutim, da se vlada Zorana Živkovića suočila sa sličnom, kontradiktornom odlukom Haškog tribunala, kada je zatraženo izručenje policijskog generala Sretena Lukića, tadašnjeg načelnika Resora javne bezbednosti. Zbog tog zahteva policijski sindikat je organizovao vrlo posećen miting podrške Lukiću na beogradskom Trgu Republike.

Živković kaže da u situaciji s Lukićem nema ništa slično s ovom, nastalom povodom Šešelja. Živković ističe: „To je dramatično različita situacija. Kada je Lukić 2001. godine postavljan za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova za resor bezbednosti, obavljene su konsultacije na međunarodnom nivou, političke i bezbednosne. Tadašnja tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte na sastanku sa Zoranom Đinđićem, kome sam prisustvovao, rekla je da nema ništa u vezi s Lukićem. Sledeća rečenica bila je da mi želimo da ga postavimo na mesto pomoćnika ministra, da li bi to bio problem, a ona je rekla – ne bi. Dve godine kasnije, ta ista Karla del Ponte kaže da sad treba da bude uhapšen, jer je bio šef policijskih snaga na Kosovu 1998. i 1999. godine. To su znali i 2001. godine. Kako 2001. to nije bio problem, a 2003. jeste problem? To su neuporedive stvari.”

Na pomenutom policijskom mitingu podrške Sretenu Lukiću nije bilo ministara iz Živkovićeve vlade, a jedini političar koji mu je prisustvovao bio je Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranke koja je bila deo vladajućeg DOS-a. Čanak se učesnicima mitinga obratio rečima: „Nečasno je prema ljudima koji su od 5. oktobra do danas profesionalno obavljali svoju dužnost, pre svega služeći volji građana iskazanoj na izborima 2000. godine, sada okrenuti leđa. Mislim da je reč o pokušaju da se izdiktira sudbina ove zemlje spolja, a ja u to duboko ne verujem i zato sam ovde.” Pokušali smo juče da čujemo stav parlamentarne Lige socijaldemokrata Vojvodine o „slučaju Šešelj”, ali nam niko nije odgovarao ni na telefonske pozive ni na poruke.

Vlada Zorana Živkovića nije izručila Sretena Lukića Haškom tribunalu, već je to učinila vlada Vojislava Koštunice.

M. Čekerevac

--------------------------------------------------------------------------

„Vikiliks”: Teodor Meron najodaniji američki čovek u Hagu

O pristrasnosti Tribunala u Hagu govorili su mnogi optuženi, njihovi advokati i javnost, ali su takvi komentari obično ocenjivani kao „teorije zavere”, kojima su, naglašavano je, Srbi naročito skloni. Kada je o zavisnosti Tribunala u Hagu od vlada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela prvi put javno progovorio danski sudija Fredirk Harhof – u tribunalu je nastao muk.

Tada se javnost prisetila i depeša „Vikiliksa” iz kojih se videlo da je tribunal daleko od nepristrasnosti koju bi trebalo da zastupa. I dan-danas su bez odgovora ostala pitanja novinara upućena predstavnicima ovog tribunala šta će preduzeti povodom navoda o pristrasnosti sudija koje je objavio „Vikiliks”, a kasnije i sudija Harhof.

Podsetimo, u američkoj diplomatskoj depeši iz 2003.  objavljenoj na „Vikiliksu” sudija Teodor Meron (koji je za predsednika Međunarodnog suda za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji imenovan u oktobru 2011) naziva se „najeminentnijim podržavaocem napora Vlade SAD u tribunalu”. U depeši su citirane i reči kojima je Meron zahtevao da zvanični Vašington spreči reizbor tadašnje glavne tužiteljke Karle del Ponte.

Portparoli tribunala tada su novinarima kratko rekli da je tribunal odlučio da ne komentariše ništa u vezi sa navodima „Vikiliksa” ili sudije Harhofa. A pitanje je glasilo da li tribunal planira da pokrene istragu o Meronovim razgovorima sa diplomatama SAD, kao što je učinio kada je „Vikiliks” ranije objavio depešu iz koje je proizlazilo da je bivši upravnik sudskog pritvora Timoti Mekfaden američke diplomate obaveštavao o zdravstvenom stanju optuženog Slobodana Miloševića, koji je kasnije umro u pritvoru.

Depeše „Vikiliksa” o tribunalu ponovo su citirali mediji kada je danski sudija Harhof slanjem pisma na 56 adresa prijatelja i saradnika tribunala optužio Merona da je svojim uticajem na druge sudije izdejstvovao oslobađajuće presude za vojne i policijske čelnike bivše Jugoslavije. Harhof je ukazao na prvostepene oslobađajuće presude bivšim šefovima Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, srpskom generalu Momčilu Perišiću, kao i hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

Teodor Meron

Svi oni bili su optuženi po komandnoj odgovornosti, a sudija Harhof je naveo da su oslobađajuće presude bile posledica straha vojnog establišmenta da bi presude za komandnu odgovornost, koje su donete u nekoliko slučajeva, mogle da postanu opasna praksa u budućnosti i ugroze zapovednike koji će se možda jednomnaći pred sudovima i van Balkana.

Sudija Harhof, koji je od 2007. član raspravnog veća u slučaju protiv Vojislava Šešelja, razrešen je krajem 2013, pola godine posle iznošenja ovih optužbi. Da paradoks bude veći, za razrešenje sudije Harhofa iskorišćen je Šešeljev prethodni zahtev da se ovaj sudija izuzme iz sudskog veća zbog pristrasnosti protiv Srba. Tada je odloženo i izricanje presude Šešelju, jer je novi sudija morao da dobije dodatno vreme kako bi se upoznao sa desetinama hiljada stranica.

Harhof je u pismu podsetio da je haški sud promenio pravac pod pritiskom vojnog establišmenta uticajnih zemalja, poput SAD i Izraela, koje sudija Meron kao Amerikanac jevrejskog porekla – predstavlja. Danski dnevnik „Information” objavio je da američke depeše koje je obelodanio „Vikiliks” potvrđuju tvrdnje danskog sudije da je Meron pomagao ciljeve američke administracije pri oslobađanju visokorangiranih osumnjičenih.

U depeši iz 2003, koju je poslao neimenovani američki ambasador iz Haga posle sastanka sa sudijom Meronom, navodi se da se tokom sastanka Meron zalagao kod američke vlade da glasa za okončanje mandata tadašnjeg glavnog tužioca tribunala Karle del Ponte, opisujući je kao „prvenstveno, medijsku osobu, koja je uglavnom zainteresovana za svoj legat”. U depeši se navodi da je Meron od američke vlade tražio da bude protiv obnove mandata Del Ponteovoj i izrazio rezervisanost u jednogodišnje produženje njenog mandata.

Bivša portparolka tribunala Florens Artman tvrdila je tada da bi Savet bezbednosti UN, kao osnivač ovog tribunala, trebalo da naredi istragu protiv predsednika Merona zbog Harhofovih navoda.

B. Mitrinović