Нема завере против Срба

Евролигин избор „50 величанствених”, поводом пола века Купа шампиона за кошаркаше, изазвао је много полемика широм Европе, а нас је непријатно изненадило то што је изостављен Драган Кићановић. Због неписаног правила „где Кића ту и Мока”, многи жале и због Славнића...

Хрвати се, рецимо, буне што су изостављени тренери Жељко Павличевић (клупски првак Европе 1986, 1991) и Мирко Новосел (1985).

Жири би сигурно био мање критикован да је било мање критеријума у избору. Мерила су по снази овако разврстана – прво: учинак у Купу шампиона, друго – учинак у еврокуповима, треће – учинак у државном тиму (укупан траг у кошарци).

Пошто се ради о обележавању 50. рођендана Купа шампиона, природно је што су резултати у том такмичењу били основа. Ипак, и то је у жирију створило дилему: да ли дати предност некоме ко је као епизодиста освајао трофеје, или некоме ко је као ас највише класе имао малер да игра у тиму који нема капацитет за трофеје.

Многи бивши играчи и тренери, садашњи кошаркашки функционери и навијачи, огласили су се после Евролигиног избора. Неки од њих, па и сам Кићановић, сматрају да је „прорадила кухиња” која је била „антикићановићка” и „антисрпска”. Врхунац „теорије завере” јесте сврставање почасног генералног секретара Фибе Борислава Станковића, председника жирија, на чело завереника. Неке познате личности из српске кошарке су отишле чак толико далеко да се питају: Шта Бора Станковић тражи у том жирију...

– Поновићу оно што сам рекао непосредно по завршетку гласања: да сам имао право гласа, без двоумљења бих гласао за Кићановића који је један од најбољих европских кошаркаша свих времена, – рекао је Владимир Станковић, саветник у Евролиги и секретар деветочланог жирија, али без права гласа. – Знам, ниједан избор није савршен, па ни овај. Али, одбацујем сваку помисао да је било „кухиње”. Поуздано знам да два члана жирија нису гласала за себе (Саинз и Питерсон) мада из Србије тврде другачије. У првом кругу се гласало поштом и ту се већ искристалисало две трећине играча, а око преостале трећине се дискутовало на састанку. Не видим да је уопште било прилике да се било како намести избор. Много ми смета то што су из Србије у старту кренули ђоном на жири, тим пре што смо се сви наслушали последње деценију и по прича о завери против Срба, а што не постоји.

Жири су чинили председник Борислав Станковић и чланови Едуард Портела (председник Улеба), Сергеј Белов, Дино Менегин (бивши кошаркаши), Лоло Саинз, Дан Петерсон (тренери), Шимон Миздрахи (дугогодишњи председник Макабија), Костас Ригас (директор судија Евролиге) и Жан Лик Томас (новинар француског „Екипа” на чију идеју је покренут КЕШ). Петорица њих су се нашли на листи „50 величанствених” (Белов, Менегин, Саинз, Петерсон, Ригас).

Податак да се међу 50 изабраних (35 играча, 10 тренера, 5 судија) налази петина (10) наших, говори и о снази наше кошарке али и о томе да избор није био „антисрпски”. Можемо да жалимо што нису изабрани Кићановић, Славнић, Пешић, Тањевић, Паспаљ... Али, ако се зна шта је основни критеријум, можда је највише оштећен Зоран Савић, троструки клупски првак Европе (1990. и 1991. с Југопластиком, 1998. с Киндером) и јунак финала 1991, са 27 поена.

Мањкавост овог избора види се у томе што је, рецимо, изабран Грк Фрагискос Алвертис, као четвороструки клупски шампион Европе, али само једнпут с важном улогом у финалу (1996). Малтене на истом нивоу су, ако не и већем, Зоран Сретеновић (три титуле с Југопластиком, сва три пута члан прве петорке) и његов саиграч Велимир Перасовић, а они нису ушли ни међу 100 најбољих.

Међу 35 изабраних играча су свега шесторица која нису били клупски прваци Европе. То су Владе Дивац, Дражен Далипагић, Радивој Кораћ, Крешимир Ћосић, Сан Епифанио и Никос Галис. Ту се види, сматра жири, да се водило рачуна и осталим критеријумима и да је наша кошарка, чак, била привилегована.

Наравно, то не значи да није било неправди према појединим великим асовима.

-----------------------------------------------------

Десет наших међу 50 најбољих

На Евролигиној листи „50 величанствених” налази се 10 наших играча и тренера. То су Радивој Кораћ, Дражен Далипагић, Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић и Дејан Бодирога (играчи), Александар Николић, Душан Ивковић, Божидар Маљковић и Желимир Обрадовић (тренери).