Сценарио враћања Шешеља у Хаг

Медији на Балкану објавили су стотине текстова о лидеру радикала и питању да ли ће се он вратити у Хаг, али је остало нејасно како би изгледала правна процедура за повратак Војислава Шешеља у хашки затвор.

Правни стручњаци за „Политику” објашњавају да би Претресно веће морало да пошаље позив и образложење да се Шешељ врати у Хаг на адресу СРС-а, јер је Шешељ адресу седишта странке оставио као контакт. Претпоставља се да ће он такав позив јавно исмејати, као што је учинио и са одлуком Жалбеног већа.

У том налогу требало би да буду наведени датуми, рокови и начин његовог повратка у Хаг. Уколико он то одбије, а очекује се да ће одбити јер се већ тако изјаснио, по Закону о сарадњи са трибуналом претресно веће може да га третира као одбеглог и да потом, преко нашег министарства спољних послова, упути захтев надлежном суду у Београду да га приведе, идентификује и експедује по утврђеној законској процедури, каква је била у случају хапшења Ратка Младића, Радована Караџића и других оптуженика који нису хтели добровољно да се предају Хагу. Тај поступак, према закону, предвиђа да се захтев за предају оптуженог доставља Министарству спољних послова, које се затим обраћа надлежном суду. Затим, суд извршава наредбу, наређује полицији да ухапси оптуженог и одређује му притвор. Оптужени у том поступку мора имати браниоца, а ако одбије додељује му се адвокат по службеној дужности. Суд у тој процедури треба прво да идентификује па да саслуша оптуженог, а одбрана има право да уложи жалбу на притвор у року од три дана.

Правници истичу да се Србија ни на шта није обавезала у случају Шешеља, осим да му не изда пасош, што је свуда у свету услов да остане у земљи у коју је послат. Уобичајено је у Хагу да се држава у коју се враћа оптужени пита о гаранцијама. У првом решењу за Шешеља Србија је одговорила да ће испоштовати хашке услове уколико се он сагласи. До сада Хаг није био у ситуацији да на слободу пушта неког ко не прихвата гаранције, нити је наша земља морала да гарантује за неког против његове воље. Шешељев случај пун је преседана, па је и ова ситуација до сада невиђена.

У трибуналу јуче нисмо могли да добијемо прецизан одговор на питање да ли је Претресно веће упутило позив Војиславу Шешељу да се врати у Схевенинген, а ако није када ће, каква је процедура уколико се он не одазове, као ни какве кораке тај суд може предузети у тој ситуацији.

Жалбено веће наложило је Претресном већу да одмах укине одлуку о привременом пуштању и да затражи да се он врати у Притворску јединицу. О свим наредним корацима одлучиће Претресно веће. Одлука не наводи конкретан рок за повратак оптуженог, али налаже Претресном већу да одмах укине одлуку о привременом пуштању на слободу и наложи да се он врати, одговорио нам је јуче Ненад Голчевски, портпарол трибунала.

Упитан о томе каква је ситуација са доношењем пресуде Шешељу, портпарол је навео да се очекује да судија Нијанг настави да се упознаје са предметом до средине 2015. године, након чега се очекује да судско веће почне већање о пресуди.

Статут трибунала предвиђа и такву могућност да се од наше владе тајно затражи да Шешеља пребаци у Хаг. У том случају јавност би то сазнала тек када Шешеља види у хашкој судници. Премијер Александар Вучић се већ изјаснио рекавши да Влада Србије никога неће хапсити на препад и додао: „То се неће десити.”

------------------------------------------------------------------

Антонијевић: Хаг ће третирати Шешеља као бегунца

Милан Антонијевић, директор „Јукома”, очекује да ће Хашки трибунал третирати Војислава Шешеља као бегунца, с обзиром на изјаву да неће да се преда и да ће у његовом случају бити примењена процедура која укључује и Министарство спољних послова.

– Шешељ је изјавио да не жели да се добровољно одазове и нема треће варијанте за његово изручење. Нема ни много простора за широка правничка тумачења, али ситуација каква је Шешељева није детаљно законски уређена. Кључна ствар је политичка воља да се сарадња са Хагом настави и на овом примеру и надам се да неће бити изгубљено много времена – наводи Антонијевић.

Он подсећа да наш закон прописује да се налог посредством министарства доставља надлежном суду који спроводи исту процедуру као и у случајевима изручивања других хашких бегунаца.