Прво у полицију, па у редакцију

„Када будем видео првог новинара да добије информације испод стола и не објави их него пријави надлежним органима и каже казните те људе, ја ћу онда рећи да смо на добром путу”, казао је јуче Никола Селаковић, министар правде, окупљеним новинарима у Влади Србије.

Овакав Селаковићев став изазвао је неверицу међу новинарима и питање да ли је министар био свестан колико ће полемика изазвати његова изјава, изговорена поводом молбе да прокоментарише чињеницу да су делови извештаја војне комисије о недавном паду хеликоптера објављени у појединим медијима. Да ли би, ако би га послушали наши новинари, биле откривене неке тајне које власт жели да сакрије? И није ли то откривање, основни задатак новинара.

Нажалост, то питање нисмо могли јуче директно да му поставимо, јер су нам у његовој пи-ар служби казали да је Селаковић на састанцима владе. Ипак, извори блиски министру покушали су да објасне како је „то само део изјаве” и да је она речена у контексту „да новинари у предистражном поступку не би смели да ометају рад тужилаштва”. Из министровог окружења су затим покушали да утичу на новинарску савест, што је само по себи тежак посао, позивом да „будемо друштвено одговорни” и схватимо да се поједине информације из „оправданих разлога” држе подаље од јавности. А та тајновитост је управо оно што и брине новинаре, бар оне из озбиљних редакција који се држе изреке да је „посао новинара да на површину избаце то што други покушавају да прикрију”.

Раде Вељановски, професор на Факултету политичких наука, покушавајући да објасни Селаковићев излет у медијска питања, каже да постоје тачне одредбе закона које кажу када новинар треба да обавести надлежне о својим сазнањима.

– Политичари морају да схвате да новинар ради у интересу јавности која има право да зна истину – истиче Вељановски.

А закони кажу да су новинари у обавези да обавесте надлежне о својим сазнањима када је реч о крупним кривичним делима, попут ратних злочина или, на пример, сазнања да је неко серијски убица. Тада је новинар у обавези да обавести надлежне о информацијама које поседује пре него што их објави.

Није на одмет подсетити министра правде да су и покушаји да се новинари окриве за нарушавање тајности поступка падали на суду, јер то могу да учине само они који у том поступку учествују. Управо то је био исход процеса вођеног против телевизије Б 92 због серијала о друмској мафији у којој је пуштен транскрипт прислушкиваних разговора чији је садржај био и савет једног министра да се не претерује са крађом. Да подсетимо, реч је и о тадашњем и о садашњем министру Велимиру Илићу.

Није на одмет подсетити Селаковића да је новинар овлашћен да чува свој извор.

Тако је љутња министра правде усмерена на погрешну страну, јер да су власти објавиле извештаје комисија о паду хеликоптера, избегле би се све сумње о узроцима трагедије. Тада би новинари, уместо да спекулишу могли да констатују да је и правда у Србији на добром путу.

В. Аранђеловић

-----------------------------------------------------------------------

Инсистирање о извештају део новинарског сензационализма

Министар правде Никола Селаковић изјавио је да није видео део извештаја војне комисије о паду хеликоптера у којем је погинуло седам особа и да не разуме инсистирање на тој теми, ако је Више јавно тужилаштво рекло да ће до сутра обавестити јавност о том извештају.

– Нисам видео извештај, упознат сам да је стигао, не разумем, осим површног новинарског сензационализма и даље невероватно инсистирање на тој теми ако је тужилаштво рекло да ће до петка изаћи у јавност са извештајем – казао је Селаковић новинарима у Влади Србије.

Бета