Џивџан „одлетео”

Београд ће, по свему судећи, посетиоце музичког спектакла „Евросонг” дочекати без званичног симбола и препознатљивог сувенира. Избор предмета који би госте могао да сећа на дане проведене у српској престоници је мали, а продајом украсних предмета са логом Београда бави се свега неколико продавница у граду.  

Ни Туристичка организација Београда није се много потрудила да побољша понуду чак ни у својим радњама. У информативним центрима ТОБ-а, у подземном пролазу код Палате „Албанија” избор је прилично сиромашан. Од сувенира се тренутно могу купити чаше, минијатурне статуе „Победника”, разгледнице и монографија града ... Ништа бољи избор није ни у пословници у Тржном центру „Стакленац”.

Највише изненађује то што у овим радњама нисмо успели да пронађемо ниједан предмет са утиснутим логом „Цвркија”– џивџана, који је и даље званична маскота београдског туризма. Врабац, који је изабран и за симбол Универзијаде која ће 2009. године бити одржана у Београду, из несхватљивих разлога одлепршао је у заборав. Није успео да постане градски бренд и поред својевремених објашњења надлежних да је изабран због тога што симболише београдски дух „способан да узлети више и даље”. 

Весна Нађ, из информативне службе ТОБ-а, потврдила је да у њиховој понуди тренутно нема сувенира са логом врапца.           

– Ми смо јавни сервис Скупштине града и не производимо сувенире већ, преко стручне комисије, бирамо предмете које нуде уметници. Неко време смо предлагали произвођачима да праве пиштаљке, магнете или подлоге за мишеве са мотивом врапца. Али то није ишло, слабо се продавало, па уметници више нису били заинтересовани за сарадњу будући да се роба продаје комисионо у сервисима ТОБ-а – рекла је Весна Нађ.    

Наша саговорница очекује да ће на вишем нивоу бити покренута акција како би Београд до „Евросонга”, скупа туристичких радника „Сити брејк” и других важних догађаја предвиђених ове године у престоници коначно добио официјелну маскоту града и сувенир. Као и већина Београђана, она сматра да би било логично да то буде Мештровићева статуа „Победника”, препознатљив споменик са Калемегдана.    

– Прошле године упутили смо јавни позив уметницима да на тему Београда ураде предлоге сувенира. Комисија је данима заседала, али понуда је била лоша. Једино што је тада одабранo су минијатуре знаменитих градских кућа које су биле изузетно лепе. Међутим, ни њих више нема, јер се овој уметници није исплатило да ради тако мале серије – објашњава Весна Нађ.

У радњи „Београдски излог”, међутим, немају проблема са уметнинама и тврде да се сувенири одлично продају. Како истичу запослени, Културни центар Београда планира да се добро припреми за „Евросонг” будући да ће овај догађај бити одлична прилика за добру зараду.

– Туристи најчешће купују оно што може лакше да се понесе у коферу – мајице, кухињскекецеље, подметаче, блокове... Омиљене су ситнице које носе натпис Београда, али се туристима допада и „Победник”. Покушавамо да ступимо у контакт са РТС-ом како бисмо, можда, у сарадњи са њима направили сувенир и користили званични лого „Евросонга”– рекла је Нинела Гојковић из радње „Беоизлог”.

Неки од великих градова бивше Југославије имали су сличне проблеме које сада има Београд. Рецимо, Бањалука чија комисија за маскоту и сувенир ни после три круга јавног конкурса није успела да направи прави избор. Одлука је препуштена грађанима, а предлог уметника углавном је био да се за маскоту града изаберу јазавац, Јаблан или Давид Штрбац, ликови из чувених дела Петра Кочића. Према писању медија, Загреб је ово питање решио крајем 2006. године, и то у градском парламенту, где је изгласано да званични симбол хрватске престонице буде лик из чувеног цртаног филма – професор Балтазар. Челници су прилично смелу одлуку донели уз сагласност „Загреб филма”, власника ауторских права. Љубљана није имала дилеме, симбол овог града је, наравно, змај – исти онај који већ годинама улепшава чувени Змајски мост у срцу престонице Словеније. 

Ивана Албуновић

-----------------------------------------------

„Победник” прави сувенир

Фигура споменика „Победнику” био би најоригиналнији сувенир који би, по мишљењу многих Београђана, подсећао туристе на дане проведене у српској престоници. Теже је нашим суграђанима да одлуче шта би био бренд Београда. Неки сматрају да би госте из света могле да одушеве географске погодности, попут погледа који се са Калемегданске терасе пружа на ушће. Има и оних који истичу историјске знаменитости, а неки су за представљање „достигнућа” савременог живота у Београду попут провода на сплавовима. Старе кафане воле сви, тако да је ноћни живот био овдашњи бренд и пре него што је Београд научио шта значи та реч.

Кристина Секе (32), инжењер, посетиоце из другог града прво би одвела на Калемегдан.

– Тврђава на Калемегдану је место какво бих ја волела да видим да сам туриста. Мислим да би се гостима свидело и Ушће. Мене не занимају сплавови и луде журке, али, да се бавим маркетингом, сигурно бих њима покушавала да привучем људе да дођу у Београд. И у нашим музејима имали би туристи шта да виде – каже Кристина.

Небојша Чубриловић (23), кувар, такође би одабрао да своје госте упозна са ноћним животом главног града, али би у томе и сам уживао.

– Истински бренд Београда ипак су сплавови. Можда некоме они делују као обична, још и прескупа пијанка, али сви моји пријатељи из других градова одушевили су се таквим проводом. Добро нам је било и у старим кафанама, пре свега у Скадарлији. Некада је погодан сувенир био Авалски торањ, али сада нам је остао једино „Победник” – мишљење је Чубриловића.

Лепа Павловић (56), финансијски руководилац, годинама ради у Културном центру Београда и признаје да им још није успело да пронађу сувенир који би био главно обележје нашег града.

– У недостатку неког специфичног предмета, туристи купују мајице и шоље, само ако на њима пише „Београд” или било шта ћириличним словима. Земунско шеталиште, Калемегдан и старе кафане били би незаобилазни у туристичком крстарењу Београдом које бих ја организовала. Не бих превидела ни галерије у којима се увек приређује нека изложба на светском нивоу – рекла је Павловићева.

Марија Гућ-Глишић (50), историчар уметности, сматра да је кратковидо опредељивати се само за један бренд.

– Овај град чине разни обичаји и људи. Чак и када би било могуће свести Београд само на једну карактеристичну слику, боље је разрадити неколико брендова за различите типове туриста. Провод на сплавовима је за младе људе, док су за старије Народни музеј и концерти класичне музике. „Победник” је оно што мене директно асоцира на Београд – испричала је Глишићева.

Иван Радоњић (25), студент, никада није био у иностранству, али уверен је да су наша ноћна „лудила” јединствена.

– Сплавови су бренд каквог другде нема. Само, не би требало заборавити и наше клубове и дискотеке. Не могу да их упоређујем са онима у другим земљама, али сигуран сам да имамо неку посебну ширину у размишљању којом бисмо могли да привучемо и госте из наше унутрашњости и странце – речи су Радоњића.

В. В.