Србији већа корист од „Турског тока”

Грчка фаворизује пројекат „Турски ток”, како би постала гасно чвориште југоисточне Европе – оцењује Марко Ђули, аналитичар из Центра за европску политику Брисела, после овонедељне посете грчког министра енергетике Панагиотиса Лафазаниса свом руском колеги Александру Новаку у Москви.

То је потврдио и грчки министар Лафазанис, изјавивши да је Грчка веома заинтересована да руско-турски гасовод прође кроз њену територију. То није био случај с „Јужним током”. Под притиском Брисела и Америке да смањи зависност од руског гаса, Грчка је својевремено морала да одбије да учествује у градњи овог руског гасовода.

Грчки министар се састао и са шефом „Гаспрома” Алексејем Милером, те су разговарали о могућности да се снизе цене руског гаса на нивоу других европских држава, будући да је руски гас за Грчку међу најскупљим.

Најаве да ће грчки премијер Алексис Ципрас већ осмог априла посетити Москву и поново отворити питање градње „Турског тока” до Грчке већина страних аналитичара оцењује као озбиљну намеру Атине да постане важан елеменат тог пројекта. Тако би имала одличну зараду од транзита гаса, што јој је у тренутку великих дугова и економске кризе веома потребно.

Ингмар Олдберг, експерт из Шведског института за међународне односе, упозорава да би, у зависности од исхода преговора о финансијској помоћи ЕУ овој земљи, Грчка могла да искористи састанке са руским лидерима да добије још више повластица од ЕУ.

Русија ће, с друге стране, показати своју снагу против ЕУ и санкција које су им наметнуте.

– Уколико Грци с новим политичким вођом дају зелено светло за прелазак „Турског тока” преко њихове територије, Србија би имала велику корист – каже Војислав Вулетић, преседник Удружења за гас Србије.

– Турски гасовод би пролазио кроз Србију у дужини од 650 километара. Уласком код Зајечара, траса за „Јужни ток” била је око 430 километара. То значи да би наша земља за разлику од 220 километара више наплаћивала транзитну таксу – објашњава Вулетић.

– Важно је да капацитет турског гасовода буде 63 милијарде кубика, као и код несуђеног „Јужног тока.

Упитан да ли очекује да ће ЕУ правити проблеме Грчкој око транспорта руског гаса, Вулетић каже да ту нема сумње, да ће бити притисака, као и код „Јужног тока”.

– ЕУ ће на крају ипак схватити да јој је неопходан руски гас и мораће да се сложи с градњом турског гасовода преко земље која је њена чланица – уверен је Вулетић.

О томе да Грчка није била предвиђена у пројекту „Јужни ток”, иако је овај гасовод једном трећином капацитета требало да пређе преко њене територије, Вулетић каже да турски гасовод пружа веће шансе Грчкој. Ова земља ће тако постати чвориште гаса, што је требало да буде Србија с „Јужним током”. Вулетић закључује да је мало оних који би такву шансу пропустили.