Музеј није бела коцка

Пре неколикo месеци из света је стигла вест да су у Абу Дабију, главном граду Уједињених Арапских Емирата, земљи великих амбиција и дубоких џепова, чувени светски дизајнери представили пројекат монументалног комплекса, пројекат вредан више милијарди долара! На острву Садијат биће изграђена три музеја, као и велелепни арт центар, дело чувене Захе Хадид.

Аутори нацрта појединачних музеја су такође прослављена имена светске архитектуре. Франк Гери пројектант је зграде која претендује да буде нека врста огранка Гугенхајмовог музеја и да самим тим представља савремену уметност. Жан Нувел потписује пројекат класичног музеја, налик на испоставу париског Лувра, док Тадао Андо стоји иза осмишљавања поморског музеја који ће се односити на историју Арапског залива.

Цео пројекат предвиђа и национални музеј, али и простор за бијеналне изложбе који би се састојао из 19 павиљона, дуж канала који пресеца острво, као и уметничку школу и колеџ. Финансијска процена барата са стотинама милиона долара за сваку зграду појединачно. За Абу Даби испоставу Гугенхајма, предвиђа се око 320 000 квадратних метара простора са око 130 хиљада квадрата за изложбени простор.

Резервисано за пет година

У јануару ове године  у Токију је отворен највећи уметнички музеј у Јапану, футуристичко здање које је пројектовао архитекта Кишо Курокава. У овом велелепном музеју, за изложбени простор издвојено је 14 000 квадратних метара, а пројекат кошта 35 милијарди јена односно 289 милиона долара! Овај национални уметнички центар замишљен је као музеј у коме неће бити сталних поставки, него само периодичних изложби. Само две од 12 сала су резервисане за блокбастерске изложбе, али остатак простора биће рентиран. То је шанса за више од 240 уметничких организација у Токију, које су увек имале проблем да нађу одговарајући излагачки простор. Изложбене сале већ су резервисане за наредних пет година!

Јасно је да ово нису примери који служе за поређење нашој малој земљи, али неке идеје, као што је ова о рентирању музејског простора за поједине иностране изложбе, чуле су се и у овдашњој јавности. Доскорашњи министар културе Драган Којадиновић спомињао је неколико пута замисао да се изгради објекат на темељима постављеним пре 28 година за Музеј револуције. То је потес од Бранковог моста према СИВ-у са десне стране где се налазе стубови који вире и чекају да се радови наставе. Идеја је била да се 11.500 квадратних метара за Музеј револуције препројектује на 20 000 квадратних метара и да се понуди земљама као што су Француска, Грчка, Италија, Кина, Русија или Египат да сопственим средствима суфинансирају изградњу по хиљаду квадрата за себе, за своје изложбе и културне садржаје. Наша држава би сопственим средствима изградила депое и још 5000 квадрата. Око 5000 квадрата били би специјализовани простори за земље бивше Југославије и земље из региона. Ово је била основа идеје на којој би се утемељио својеврстан центар светских култура и који је предвиђао и простор за париски Лувр.

Савршен конкурс

Ипак, у ситуацији када су у Београду тренутно због реконструкције затворена два највећа музеја (Народни и Музеј савремене уметности), и када неколико музеја чека пресељење у нове зграде, доста утопијски звучи идеја о градњи новог здања, па и о простору који би у Србији рентирао Лувр.

Ма колико то споља просечном посетиоцу не изгледало тако, наши су музеји у веома лошем стању. Улога музеја данас је знатно промењена. Они су много више од мртвих зграда у којима су похрањени прошлост и историја уметности. Савремена уметност је у последњих 15 година увела нове форме уметничког изражавања – мултимедијалне инсталације, нет-уметност, аудио-уметност, уметност у јавном простору... Ови нови медији захтевају и другачију политику и технологију излагања, другачије капацитете, повећану интеракцију дела и публике...

– Као што је модерна уметност инаугурисала тзв. белу коцку као конвенцију излагања, на којој уосталом почива и МСУ, тако данас услови излагања савремене уметности престају да буду униформни и варирају у зависности од специфичних карактеристика појединачног дела, медија и профила изложбе. Као што показују недавни примери у свету, музеј уметности 21. века је, поред основне заштите покретних културних добара, у значајној мери профилисан и као динамична институција културне индустрије за продукцију уметности и културних догађаја. Као такав, захтева другачију просторну, технолошку, управљачку и организациону инфраструктуру, каже Бранислава Анђелковић директорка Музеја савремене уметности у Београду.

У најави је изградња анекса, додатне зграде Музеја на Ушћу кроз коју је тражено 15 000 квадрата новог простора. Технички универзитет у Бечу – Институт за архитектуру, односно студенти овог универзитета, раде студију – идејно рeшење будућег објекта Музеја који би требало да буде представљен у Београду у септембру. Пројекат се ради под покровитељством Ерсте банке.

Недавно је окончан и конкурс за идејно решење нове зграде Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду. Прва награда припала је тиму који чине Роберт Клејборн, Иван Марков и Лиа Руколо, а од чланова жирија сазнајемо да одавно није било боље организованог конкурса. Двострука шифра под којом су радови конкурисали омогућавала је максималну заштиту од било каквих могућих намештања. Нови војвођански музеј налазиће се између Лиманског парка и Моста слободе код старе фабрике "Петар Драпшин". Пројектни задатак био је да нова зграда обухвати 9000 метара квадратних, уз услов да публика добије централно место у овој институцији. Према садашњим проценама усељење у нову зграду планирано је за 2010. годину.