Лепи и високи су боље плаћени

Стара изрека, још из социјалистичких самоуправних времена да у јавном сектору раде неуспешни мушкарци и жене успешних мушкараца, углавном атрактивне, дефинитивно није била без основа. Студије показују да добар изглед помаже да зарадите више новца, пронађете супружника, посебно мужа, који више зарађује и добијете боље уговоре.

Овако економиста Горан Николић у својој књизи „Економија кризе” разбија мит о томе да ли су лепи људи боље плаћени. Он цитира једну кинеску студију која показује да мужеви ружних жена зарађују око 10 одсто мање него они чије супруге изгледају боље.

„Познати економиста, Данијел Хамермеш, показао је да атрактивни људи чак имају већу шансу да се задуже, и да добијају мање затворске казне. Током животног века леп радник у САД заради 230.000 долара више него просечан. Лепи се лакше запошљавају, односно мењају послове”, пише Николић.

Заиста је обесхрабрујуће да на висину плате значајно (10 одсто) више утиче физички изглед од знања или интелигенције, сматра он. Мала је вероватноћа да ћете у приватној фирми у Србији наћи секретарицу непријатног изгледа или позних година, додаје.

„Не можемо кривити ни српске бизнисмене; они желе да својим пословним пријатељима учине време проведено у пословним разговорима и пријемима што мање досадним. Наравно, веома значајан фактор је самопоуздање јер особе сигурне у себе и свој изглед остављају утисак да боље и раде и зато им се лакше одобравају повишице. Поразно је да процене указују да би особа просечног изгледа требало да буде 40 одсто паметнија од атрактивне особе да би имала једнаку плату”, закључује Николић.

Изглед утиче и на самопоуздање

Дискриминација је повезана не само са лепотом, него и са висином, сматра аутор. Показало се да виши људи чешће имају послове високог статуса и у просеку зарађују више од других радника.

„Два најновија научна рада указују да четвртина америчке популације са највећом просечном висином зарађује за скоро 10 одсто више од четвртинског дела становништва који је најнижи. Научници указују да висина даје адолесцентима самопоуздање и помаже им да науче разне вештине тражене у друштву. Поред тога, бројне студије показују да виша деца, која најчешће постану и високи одрасли људи, имају боље успехе на когнитивним тестовима, што упућује на повезаност висине са развојем можданог система”, истиче Николић.

Иначе, у Европи су највиши динарски младићи (у које спадају и Срби пореклом из западне Србије, Херцеговине, Крајине, Црне Горе), који у просеку имају 186 сантиметара. Следе холандски седамнаестогодишњаци са просечно 184 сантиметра (који су пре век и по били међу најнижим у Европи).

„Нажалост, висина не помаже много Србима који раде у иностранству, будући да имају врло слабе социјалне мреже јер се налазе у страној земљи. Један од ретких послова, осим спорта, где им је висина од помоћи је физичко обезбеђење”, уочио је Николић.

Како је просечна висина али и тежина расла током година, модне фирме су, понашајући се економски рационално, присегле смањењу бројева својих одевних предмета. То су радиле у уверењу да се жене осећају боље ако мисле да носе мањи број, што опет повећава шансе да буду купци. Лондонски „Економист” указао је да је просечна величина 14 за женске панталоне у Британији данас четири инча шира у струку од величине седамдесетих година прошлог века, и преко три инча шира на боковима (слично је и у САД).