Пучине модернизма

Месец јул у Београду и екстремно високе температуре готово у знаку библијске стигме. Као својеврсни пандан овом ужареном лету су велики културни догађаји којима се обележава стогодишњица рођења сликара Петра Лубарде. Реч је о уметнику који "располаже заиста ретко сложеном уметничком природом, а његове слике објављују читав сплет поетских, сликарских и музичких обдарености", писао је Растко Петровић 1933. године, поводом Лубардине београдске изложбе. У контексту ових збивања, поменимо да се обистинила нада критичара поменута почетком године, поводом поставке Лубардиних цртежа у галерији "Хаос", да је та поставка била само најава велике свечаности у славу сликара чија је уметничка и историјска улога у култури Срба и Црногораца огромна.

Пратимо хронолошки след. Догађај први. У Продајној галерији "Београд", 23. јула отворена је поставка посвећена реконструкцији Лубардине антологијске изложбе из 1951. године. У историографији ликовне уметности 20. века наши истраживачи и критичари су се сложили да је ова изложба прекретница на националној уметничкој сцени. Она је, пре свега, подстицајан пример релативизације класичних сликарских постулата – стварност, простор, време. Овакав став је и велики доказ о потреби, значају и смислу стваралачке слободе који је отворио пут ка новим естетикама. С обзиром на реалност политичке, друштвене и уметничке климе тих година, ово снажно Лубардино сликарско убеђење имало је антиципаторски карактер, тежину храбрости и превратничког гласа.

Здравко Вучинић, историчар уметности, у својој реконструкције ове револуционарне изложбе из сасвим објективних разлога није успео потпуно да понови аутентичну поставку из 1951. године. Ипак је у овој својој делимичној реплици успешно, пратећи Лубардину стваралачку генезу педесетих година, изабраним сликама, цртежима, акварелима (махом из приватних колекција), евоцирао атмосферу и дух те изложбе; број радова са обе изложбе је исти, 52 дела. У свом тексту, насловљеном "Недохватна творевина духа", Вучинић експлицира уметничке и историјске димензије изложбе одржане 1951. у галерији УЛУС-а на Теразијама, потврђујући и у овом новом читању мишљење да су у токовима Лубардиног опуса педесете године један од најважнијих и најснажнијих стваралачких периода. Изложба на Косанчићевом венцу својом визуелном и идејном свежином тачно исцртава снагу и домете онога што је Лубарда радио педесетих година – промену сликарске оптике, другачије поимање форме, исијавање светлости, боје, дематеријализацију облика.

Радови изложени 1951. резултат су петогодишњег интензивног уметничког рада и боравка у Црној Гори. Веома значајне сликарске промене могу се повезати и са Лубардиним обиласком манастира по Србији у којима су се рестаурирале и конзервирале фреске; у том процесу мешао се пигмент са песком који је Лубарда касније користио и у свом раду, па је зато визуелни утисак његове слике често близак фрескосликарству. Може се рећи да овај рад са пигментом и песком, исто тако, афирмише уметников осећај за монументалност и епску димензију рада, као кључне особине његове поетике. Овај поступак одговарао је ликовној материјализацији сликаног поља и наношења бојене структуре да би се истакла уздигнута визура по каменим пучинама из Црне Горе – сликама "Брда над Котором", "Црна Гора", "Квргава стена" или капитално дело "Камена пучина" – радовима који су дали основни тон изложби из 1951. али и овој из 2007. године.

За изложбу у Продајној галерији припремљен је и репринт каталога из 1951, својим обимом веома амбициозног за оно време, са репродукцијама и профетским текстовима Пеђе Милосављевића и Миодрага Б. Протића. Наиме, Протић свој критичарски диспут завршава реченицом: "Овом изложбом се исписује нова страница у хроници наше савремене уметности." Да поменемо да је ова Лубардина изложба изазвала буру у јавности, мишљења су била подељена, а званични став би гласио: негативна појава у нашем ликовном развоју.

Догађај други. Отворена је изложба слика Петра Лубарде у галерији РТС-а 24. јула, а температуру догађаја повисио је и најтоплији дан у последњих 12 деценија.

Избор из Збирке Југословенског сликарства Народног музеја у Београду  начинила је искусна музеалка Љубица Миљковић која је из фундуса од 23 Лубардине слике одабрала 18 радова. Њен концепт се заснива на снимању генезе овог сликарства издвајањем дела насталих у периоду између 1926. и 1951. године. Тако је на поставци у РТС-у махом заступљено прво стваралачко раздобље, период између два светска рата, а у овој музејској селекцији су и антологијска дела какво је "Камена пучина" (излагана 1951. у УЛУС-у), у којој је представљање реалности доведено скоро до апстракције као и рад "Из околине Цетиња", представљен на Бијеналу у Венецији 1950. године.

На географској и менталној мапи Лубардиних путовања и краћих или дужих боравака као репери и/или судбоносни тренуци издвајају се: одлазак из завичајне Црне Горе и кратко студирање на Уметничкој школи у Београду 1925, кратко учења на Академији лепих уметности у Паризу и живот и рад (1926–1932) у овом граду, повратак у Црну Гору, ратне године и заточеништво у логору, потом Београд, Црна Гора, а од 1950. Лубарда је настањен у Београду.

Колекција из Народног музеја, између осталог, сведочи о Лубардином рано стеченом угледу у Србији јер су његова дела музеалци ценили и колекционирали, а његов рад се од 1936. налазио у сталној поставци у Новом двору. Типичан Лубардин сликарски пут од објективне стварности до асоцијативног поимања мотива очит је на изложби у РТС-у. Још у Паризу Лубарда је сликарски сазрео, а повратком у домовину он изражава потребу да разбије постојеће ликовне конвенције. Сам сликар је у једном интервју коментарисао: Умјетност је велико огледало које не дозвољава друштву да не види све о себи.

У антологијском прегледу врхунских домета уметности 20. века Петру Лубарди припада значајно место. Његово исконско осећање камених пучина Црне Горе и слух за епско и драмско осећање света ("Косовски бој", "Битка на Вучјем долу", "Гуслар"), сублимиран однос према свету, моћ уметничке експресије, сугестивна и узбудљива сликарска материја, као и спој националног са универзалним и аутентичним анимирали су значајне историчарске и критичарске афирмативне диспуте са домаће и интернационалне сцене.

Трећи догађај. Интегрални део обележавања сто година од рођења Петра Лубарде кулминирао је на дан рођења уметника, 27. јула, изложбом на Цетињу у Народном музеју, са делима и из Музеја савремене уметности у Београду.