Бугари жицом бране Европу од избеглица

Мање од две деценије након мукотрпног уклањања масивне граничне ограде подигнуте да задржи људе у Бугарској, данас бугарске власти подједнако мукотрпно граде нову ограду дуж границе са Турском, овог пута да спрече улазак у своју земљу.

Суочена са таласом избеглица са Блиског истока и из северне Африке, те опасношћу да се међу њима нађу и џихадисти који имају намеру да изведу терористичке нападе, Европа јача своју одбрану на многим фронтовима.

Некада комунистичка Бугарска је пре нешто више од четврт века била заокупљена тиме како да задржи своје грађане, који су желели да оду из земље. Али протеклих месеци Бугарска ради на реализацији плана који је познат свакоме дуж границе САД и Мексика: много граничних службеника, нова опрема за надзор и прва 32 километра ограде која је завршена у септембру.

Са топлијим временом очекује се и већи број избеглица, па су државе јужне Европе повећале број граничног особља, додале сензоре и остале техничке препреке и проширују објекте за смештај избеглих. Колико је познато, више од 200.000 избеглица пробило је прошле године европске копнене и морске границе, не укључујући оне који су се увукли неопажено.

Статистика за прва два месеца ове године, током друге заредом благе зиме у Европи, показује да је ситуација гора у односу на исти период прошле године.

У репортажи из Бугарске новинар „Њујорк тајмса” констатује да антиимигрантска осећања расту у Британији, Француској, Мађарској, Чешкој и другим државама широм континента и да су националистичке странке у успону. Портпарол Високог комесаријата УН за избеглице у Бугарској Борис Чеширков сматра да до успона десног крила у Европи долази управо због кретања избеглица.

Док се многе европске државе још опорављају од финансијске кризе 2008. године, високи трошкови за талас избеглица – посебно у земљама као што је Бугарска, која је најсиромашнија чланица ЕУ – веома оптерећује буџет. Али после трагичног јануарског напада на редакцију сатиричног листа „Шарли ебдо” у Паризу, расте и забринутост да би џихадисти и страни борци могли да се провуку у Европу у мору избеглица.

„У овом тренутку, у западном делу Турске, на границама Грчке и Бугарске имате сигурно хиљаде сиријских избеглица које чекају прилику да пређу. Ако говоримо о џихадистима, вероватно их је десетине”, рекао је за „Њујорк тајмс” Марк Пијерини, стручњак за Турску и Блиски исток Фондације „Карнеги Европа”.

С друге стране, бугарски универзитетски професор и експерт за безбедност Славчо Велков верује да је више џихадистичких покрета већ прошло кроз Бугарску него што су власти спремне да признају. „Видео сам такве борце овде својим очима. Неке од њих сам на аутобуској станици питао где иду. Одговорили су: ’У рај!’”, рекао је он, констатујући да ће напори око бугарске граничне ограде довести до тога да се кријумчари људима пребаце на друге путеве.

Заменик извршног директора Фронтека, агенције која координира заштиту граница широм ЕУ, Гил Аријас Фернандез износи податак да је у 2012. години повећана безбедност уз грчку границу са Турском и то изградњом исте овакве ограде. Али се притисак миграната померио према бугарској граници. Тај талас избеглица је натерао Бугарску да у новембру 2013. направи сопствени план за обуздавање прилива миграната, укључујући и наставак изградње граничне ограде, која ће се на крају протезати дуж 161 километра.

Резултат је био драматичан: број регистрованих покушаја илегалних прелазака пао је на око 4.000 у 2014. са 11.000 претходне године. „То, међутим, не значи да избеглице не срљају у Европу”, упозорио је Фернандез, указујући да хиљаде оних који нису успели да пређу у Бугарску прелазе из Турске морем до оближњих грчких острва и да нешто мањи број покушава да уђе у Бугарску преко Црног мора.

Током 2014. године више од 170.000 избеглица (већина је са Блиског истока, из Африке и Авганистана) стигло је у Европу чамцима и искрцало се у јужној Италији. А у прва два месеца ове године број избеглица које су пристигле је порастао за 42 одсто у односу на исти период прошле године.

У источном Медитерану, где Фронтек региструје избеглице које пристигну морем или копном у Бугарску и Грчку, број улазака је већи за 107 одсто у односу на прошлу годину – са 5.275 прелазака приближава се броју од 7.834 избегла лица која су дошла италијанским морским путем.

Враћајући се у касне деведесете, када је био заменик министра унутрашњих послова, Николај Радулов се сећа да је део његовог посла био да надгледа распад старог зида, хладноратовске реликвије на јужном ободу „гвоздене завесе”. То су заправо биле две ограде које су се протезале дуж целе копнене границе, са 500 метара широким минским пољем између, које је требало да спречи становнике комунистичких земаља да се „ушуњају” на Запад.

Ограда је демонтирана комад по комад и свака мина је уклоњена. Радулов, који је сада професор националне и међународне безбедности на Новом бугарском универзитету, са неверицом гледа како нека нова препрека ниче на истом месту. „Тада је владало уверење да је антидемократски имати овако нешто дуж границе”, рекао је он и додао: „И, наравно, ми смо били добре демократе.”

Ослањајући се на новац из ЕУ и друге изворе, бугарска влада жарко жели да докаже да ефикасно може да контролише своју јужну границу. Они најављују да ће крајем овог месеца наставити рад на зиду све док га не поставе дуж 160 километара дуге копнене границе са Турском, јер је преостали део блокиран реком Резово.

Завршетком зида бугарска влада жели да покаже европским лидерима да земља заслужује да буде примљена у групу земаља које су обухваћене Шенгенским споразумом и чијим држављанима нису потребне визе нити пасоши. Бугарска је примљена у ЕУ 2007. године, али јој је управо због граничних проблема украћен шенгенски режим.

Иако Бугарска влада тврди да ће зид бити готовог крајем овог лета, стручњаци не верују да ће то бити могуће. Изградња још није почела, а прилазни путеви прво морају бити просечени кроз планинске пределе. У међувремену, избеглице ће наставити да проналазе начине да пређу границу на неком скривеном и опасном месту.