За нерад – мање плате

Министар привреде Жељко Сертић најавио је јуче да се уз његову сагласност ради систематизација радних места у Агенцији за приватизацију, што ће подићи њену ефикасност рада, а многима ће, како је рекао, бити смањене плате.

Повод за то био је недељни интервју „Политике” у коме је Љубомир Шубара, директор Агенције за приватизацију, први пут јавно рекао да у агенцији предузећима која чекају купце – постоји отпор запослених да се заврши приватизација 512 предузећа са већинским државним капиталом. Јер ће и једни и други остати без посла и привилегија.

Сертић је рекао да тамо неће моћи више да се ради на исти начин као до сада. „Зна се шта је њихов посао и мандат”, додао је министар.

Агенција за приватизацију има 306 запослених. После новембарског смањења плата, према Информатору о раду овог тела, плате руководиоца износе 156.384 динара. Факултетски образовани службеници месечно зарађују 104.163, запослени са вишом стручном спремом 63.135, док плате радника са завршеном средњом школом износе 56.985 динара.

Није тајна да су службеници ове агенције, која спроводи и контролише продају државних и друштвених предузећа, увек били међу боље плаћеним државних чиновницима све док држава није прописала максималне износе плата у јавном сектору, а потом крајем прошле године и умањила зараде за десет одсто.

За неколицину плате нису били једини извор прихода. Поред редовног посла у Агенцији за приватизацију, двадесетак њених службеника истовремено је успевало и да управља једним или више предузећима у реструктурирању. „Политика” је летос објавила да је 13 службеника имало по једну функцију у надзорним одборима других привредних субјеката, осам по две и један три функције у одборима директора или надзорним одборима. За то им је следовала накнада између 35.000 и 45.000 динара. Тек на захтев Агенција за борбу против корупције – која је утврдила да су у сукобу интереса – одрекли су се тих функција. Јер као што се зна посао службеника Агенције јесте да споља контролишу, а уласком у управу предузећа поставља се питање објективности њихове контроле.

Министар Сертић јуче је указао да проблем постоји и у самим предузећима која треба да буду приватизована.

– Има дефинисаних и недефинисаних опструкција и то много више у менаџменту тих фирми. Многи од њих – директори, руководиоци и представници синдиката живе боље и имају боље услове него што би их имали код приватника – рекао је Сертић.

Нико по свему судећи не контролише колика ће им зарада лећи на рачун сваког месеца, а требало би, јер је Влада Србије још пре три године ограничила висину плата у јавном сектору. Закон о утврђивању максималних зарада прописује да највиша плата може да износи 162.740 динара. То се између осталог односи и на предузећа у којима држава има директну или индиректну контролу над више од 50 одсто капитала или више од половине гласова у управном одбору, као и у другим правним лицима у којима јавна средства чине више од половине укупних прихода.

Проблем је међутим шта са предузећима у реструктурирању која послују са већинским друштвеним или државним капиталом у којима органе управљања именује субјект приватизације или влада? Ко њих контролише и да ли их контролише? По свему судећи нико ако је судити по „Галеници”. Вршилац дужности тог предузећа Недељко Пантић Агенцији за борбу против корупције у фебруару ове године пријавио је плату од 250.000 динара.