Приватно школство је дискриминисано

Укључујући се у дијалог који је текстом „Јавна функција и приватно школство” („Политика” од 2. априла), покренуо професор Миливоје Павловић, рекао бих да је данас приватно школство, нажалост, дискриминисано, без обзира што је, по важећим законским прописима, равноправно с државним школством. Та дискриминација је очигледна. Она се не односи само на услове студирања, то јест на немогућност да студенти приватних високих школа и факултета конкуришу за смештај и исхрану у студентским домовима који се финансирају из републичког буџета, о чему говори Павловић.

Дискриминација се односи и на докторе наука који су докторирали на приватним факултетима, јер они, уколико нису запослени пре стеченог доктората, не могу да добију запослење на државним високим школама и факултетима, иако испуњавају све прописане услове. Њихове пријаве на конкурс се не разматрају, о резултатима избора се не обавештавају, а и документа им се не враћају. Радна места, оглашена конкурсом, у највећем броју случајева, унапред су договорена и попуњена, а доктори наука са дипломом приватног универзитета одлазе или у иностранство, или на берзу рада, што представља својеврсни преседан у односу према академским кадровима трећег степена. При том, многи професори, директори високих школа и декани факултета говоре (наравно, „у поверењу”) о непостојању било какве шансе да се са докторатом стеченим на приватном факултету добије запослење на државним високим школама. Као да су на приватним факултетима све дипломе „купљене”, а на државним – ниједна!

Уз то, створена је друштвена атмосфера у којој се професори на приватним факултетима осећају дискриминисани, јер се њихове колеге на оним државним, мање или више манифестно, у разним ситуацијама, појављују као нешто „изнад” њих, што је неодрживо, будући да академска правила и морални кодекс подједнако важе и за једне и за друге.

Држава би морала да интервенише у свим случајевима нарушавања равноправног третмана државног (јавног) и приватног, јер ни високошколске установе не могу да уживају апсолутну аутономију, будући да се иза апсолутне аутономије провлаче многе друштвено неприхватљиве појаве.

Професор универзитета у пензији