Пронађена Хитлерова „изгубљена флота“

За време Дугог светског рата подморнице су копном из Немачке путовале 3.220 километара да би напале руске бродове, али су, како се рат приближавао крају, потопљене. Данас, после више од 60 година од завршетка рата, истраживачи су флотилу од три подморнице пронашли код обала Турске.

Ова пловила, укључујући и оно којим је некада командовао најуспешнији немачки подморнички ас, била су део 30. флотиле од шест подморница које су преко Европе, под окупацијом нациста, из Кила, немачке луке на Балтику, пребачене у Констанцу, румунску луку на Црном мору, пише британски „Телеграф” .

Током две године, ова флота потопила је десетине бродова и у непријатељској акцији остала без три подморнице. У августу 1944. Румунија је прешла на другу страну и објавила рат Немачкој, после чега су три преостала пловила остала „на цедилу”.

Нису имали базу, као ни могућност да се врате кући јер су Босфор и Дарданели за њих били затворени с обзиром на то да је Турска била неутрална. Капетанима је, тако, било наређено да потопе бродове пре него што одвеслају до копна и покушају да се врате у Немачку. Међутим, све три посаде Турци су ухватили и затворили.

Сада је трупове подморница пронашла група истраживача са Селчуком Колајем на челу, поморским инжењером, који је на прошлонедељној конференцији у Плимуту саопштио детаље о свом открићу.

Колај је захваљујући томе што је проучавао немачке архиве, разговорима са преживелим морнарима и на основу сонарног испитивања морског дна установио положаје бродова.

До сада је успео да стигне до остатака једног пловила, У-20, које је 3,2 километра удаљено од турске обале и лежи на дубини од 25 метара. Друго, У-23, налази се, како верује, на двоструко већој дубини, готово пет километара од града Агва, али су га лоши временски услови натерали да овај део посла остави за пролеће.

Такође је на путу да открије и трећу подморницу, У-19, која, како се мисли, лежи на дубини од 500 метара, пет километара од обале турског града Золгулдака.

„Ово је једна од најмање познатих ратних прича, али уједно и једна од најинтересантнијих,” каже Колај.

„Прича је потпуно невероватна. Да би стигли до Црног мора, ови бродови су морали да буду пренесени преко копна, а оног тренутка када су стигли на одредиште за њих више није било повратка.”

Све три подморнице дејствовале су у Северном мору против британских бродова. Подморница У-23 постала је позната по томе што је остварила један од најранијих немачких успеха – потопила је британски брод код Шетландских острва дан после почетка рата. Касније је њен командант био Ото Кречмер, познат као „Ћутљиви Ото”, најуспешнији и највећи подморнички ас.

Године 1941. Немачка је извршила инвазију на Русију после чега је закључила да је њено присуство неопходно на Црном мору да би узнемиравала тамошње руско бродовље. С обзиром на то да није могла да користи Босфор, једини поморски пут до Црног мора, одлучила је да бродове демонтира у Килу, а затим превезе каналом до реке Лабе и даље узводно до Дрездена. Одатле су камионима пребачени до Инголштата, града на Дунаву, и затим низводно до Црног мора и Констанце, где су поново склопљени.

Када је Румунија прешла на другу страну, посадама је било наређено да беже из видокруга Турака како би локација подморница остала непозната. Колају је помогла карта коју је нацртао Рудолф Аренд (85), некадашњи капетан подморнице У-23, на којој се види где се искрцала његова посада.

Мајк Вилијамс, секретар Удружења поморске археологије, сматра да је реч о „значајном открићу јер су бродови били потопљени да би остали нетакнути, као запечаћена цев, и тако ’преживели’ рат”.

С. Ст.