Биће хероина...

Док су се НАТО савезници ових дана препирали око тога како да намакну додатне трупе за Авганистан, да ли Немци треба да осете мирис талибанског барута на југу, или да буду ангажовани само у безбедним касарнама на северу, из Токија је стигла вест која је обрадовала сада већ поприличну војску зависника и наркокриминалаца.

Та вест гласи: биће хероина.

Ово је у ствари констатација из извештаја који је у среду предочен учесницима међународне конференције донатора у Токију, у организацији Уједињених нација. У њему се наводи да ће и ове године Авганистан имати „енормну“ жетву опијума са својих поља мака, и да Европа и други региони треба да очекују нове испоруке хероина.

Из Авганистана долази 90 одсто светске производње опијума, који је у неким случајевима и сировина за фармацеутску индустрију, али у највећој мери завршава у илегалним лабораторијама које га претварају у тешку дрогу – хероин.

Утешно је донекле то што извештај констатује да поља под маком неће бити знатно већа у овој години него у прошлој, али то је мала утеха кад се зна да се у Авганистану за узгајање дроге користи више земље него у Колумбији, Боливији и Перуу заједно! Прошле године под маком је било 193.000 хектара, што је дало око 9.000 тона опијума.

Ова вест није обрадовала ни команданте НАТО-а, с обзиром на већ доказану везу између наркодилера и талибанских побуњеника. Главна тврђава опијумске производње тако је Хелманд, немирна провинција у којој оперишу британске трупе (и где Немци одбијају да буду распоређени). Узгајивачи су тамо обавезни да десет одсто својих прихода од опијума дају талибанима, а процене кажу да из ових извора герила покрива око 60 одсто својих трошкова.

Досадашњи покушаји да се сузбије гајење мака углавном нису успевали, између осталог и због противљења владе у Кабулу да се засади мака уништавају хербицидима из ваздуха. Влада председника Карзаија – који догодине треба да буде поново биран и због тога не жели да међу саплеменицима буде виђен као западна марионета – често је оптуживана да су многи њени функционери, полицијске службе пре свега, подмићени од наркотрафиканата.

То на неки начин потврђују и подаци да се узгајањем мака (и производњом опијума) бави око три милиона Авганистанаца, а да је прошле године с тим у вези било само 760 ухапшених. Од 2001. ухапшен је само један од локалних наркобосова, и то на путу за Њујорк. Процењује се иначе да би за потпуну елиминацију опијумске економије у земљи било неопходно 20 година и око две милијарде долара.

То није једноставан посао, између осталог и због тога што новац од ове „гране“ привреде тренутно чини бар трећину авганистанског бруто националног производа.

М. М.