Штедња за „дебље” пензије

Државни фонд је све празнији „џак” па ће све више грађана и у Србији морати да уплаћује у добровољне пензионе фондове како би обезбедили сигурнију старост, указује Анита Шварц из Светске банке, експерт за реформе пензионог система које се спроводегодинама у транзиционим земљама како би се запослени усмерили на добровољне и друге фондове.

Показало седа се пензиони систем не може одржати ако се ослања само на један стуб, односно извор финансирања. У свету постоји проблем пензионих система који су се, као сада у Србији, ослањали само на уплате из доприноса осигураника. Ситуација је у свакој земљи различита, па не постоје реформе „близанци”. Светска банка предлаже, реформу пензијског система која уводи више стубова, подржавајући истовремено различите моделе.

Србија је, као и већина земаља у региону, увела добровољне пензионе фондове, али нема толико људи,констатовала је и Анита Шварц, који користе предност таквог улагања.С друге стране, пензиони дефицит у Србији је веома висок, а за владу би било тешко да у овом тренутку уведе такозвани други стуб – обавезно додатно пензионо осигурање. То би, међутим, дугорочно морала се даучини да би се избегло да пензије не буду још скупље за државу.Светска банка оцењује да би Србија могла да уведе и други стуб тек за петнаестак година јер ће се до тада смањивати велики дефицит у државном пензионом фонду. До тада би улагање у добровољне пензионе фондове требало да га „изгура”, да би се обезбедио новац за сигурне пензије у будућности.

„Други стуб подразумева уплату доприноса радника на рачун, обично преко посебних пензионих фондова чији рад регулише влада. Пензиони фондови инвестирају новац уз камату, а предности улагања су што је држава у обавези да исплати пензије у случају да новца нема довољно у фонду”, истакла је стручњак за реформу пензионог система додавши да у свету постоје различити пензиони системи међу којима је исплата пензије са три подсистема, капитализована штедња или њихов „микс”.

Предност фондова заснованих на капитализованој штедњи је у томе што таква штедња намеће одговорност за сопствену пензију, па држава не морада брине о њој. Али, ако запослени не уплаћује неће је ни добити. Овај систем доприноси развоју финансијског тржишта и повећању укупне штедње што, опет, гура економски развој земље. Од 10 нових чланица ЕУ седам земаља увело је овакву штедњу за пензије док се у Румунији очекује следеће године. Овај систем је скуп јер би влада морала да исплати тренутно све пензије, а разлог што га све земље не примењују је и давање могућности запосленима да користе комбинацију два система, па ако један пропадне остаће други.

Поред ових у неким земљама, рецимо у Словенији и Бугарској, постоје посебни струковни пензиони фондови – за рударе, новинаре, лекаре, пилоте...

Чешка је успешно увела добровољне пензионе фондове у које улаже већ око 60 одсто запослених, а већина одваја доприносе до 500 круна да би добила субвенције државе. Ако се, рецимо, уплаћује 100 круна влада даје још 50. За доприносе до 1.500 круна нема пореза.

Хрватска је водила кампању за увођење другог и трећег стуба – обавезних и допунских пензионих фондова, па је сада сваки четврти грађанин члан неког од четири фонда. Други стуб је уведен средином 2002. године, а прве пензије се очекују 2015. у који се уплаћује пет одсто доприноса, а 15 одсто у државни. До 40 година старости морају сви да уплаћују, до 50. ко хоће, док старији не морају.

Бисерка Думић

-----------------------------------------------------------

Норвежани најбогатији у Европи

(/slika2)Највећи пензиони фонд у Европи је владин пензиони фонд „Глобал” из Норвешке, који је до пре две године био познат под именом Нафтни фонд, јер се у њега слива вишак прихода од извоза нафте у овој богатој земљи. И мада није прави пензиони фонд, убраја се међу сличне светске државне инвестиционе фондове, у које су се пензиони фондови углавном претворили у последњих десетак година. Од 1998. године „Глобалу” је одлуком државе дозвољено да инвестира у фирме широм света, како би се повећало његово богатство, али је број компанија у које норвешки новац може да се уложи драстично скресан пре три године, кад је основан Етички савет и спречено давање новца предузећима која крше људска права.

Међу проскрибованим фирмама су углавном велике америчке компаније, као Боинг – због одржавања интерконтиненталних балистичких пројектила, Локид Мартин због производње компонената за касетну муницију и трговински ланац Вол Март због кршења људских права и права радника.

С. Р.