Срби не брину за старост

У приватним пензионим фондовима тренутно штеди само око 150.000 грађана. Уплате за додатну пензију углавном плаћају послодавци, док је проценат оних који самостално уплаћују приватну пензију мањи од десет одсто. У фондовима упозоравају да наши грађани не брину о својој старости, уз „плитке” џепове нема ни навике да се штеди за старе дане. Чињенице, међутим, говоре да би требало издвајати за додатну пензију – на запосленог у Србији долазе један пензионер и више од једног незапосленог, а државни фонд ПИО већ је увелико испражњен.

Наши грађани тренутно могу да стекнудодатну пензију, не ослањајући се само на скромну државну, у седам добровољних пензионих фондова – „Дунав”, „Делта Ђенерале”, „ДДОР Нови Сад пензија плус”, „Рајфајзен футура, „Гарант”, Триглав” и „НЛБ Нова пензија”. Од оснивања пре годину и по до сада са друштвима за управљање фондова, у њих се слило близу 500 милиона динара.

Посредством фондова у будућност могу да улажу сви, без обзира на то да ли су запослени или нису, пензионери, па чак и ако нису пунолетни.

Наши добровољни пензиони фондови заснивају се на систему „чистог рачуна”, што значи да члан сваког фонда добије онолико колико доприноси и да у сваком тренутку може да се информише о стању уплаћених пара. Принцип штедње заснива се на месечним уплатама које се годинама сакупљају на рачуну неког фонда. Исплата прикупљеног новца не може да почне пре 53. године, а највише се исплати, наравно, улагање на дуге стазе.

Колико ће неко издвајати пара и тако утицати на висину будуће пензије зависи од његове одлуке и финансијских могућности. Важно је знати да се не мора сваког месеца уплаћивати у истом износу и да се може прескочити нека рата. Најмања уплата је 1.000 динара, колико се може уплатити једног месеца, атек за три месеца,рецимо, 3.000 динара.

У свим фондовима се уплаћује углавном нешто више од 2.000 динара. По тој рачуници ко у наредне три деценије буде издвајао просечни износ требало би да добије приватну пензију од око 31.000 динара.

Интересовање за улагање у „младе” добровољне пензионе фондове, ипак,је све веће и у Србији јер НБС бележи месечни раст од око 5.000 нових кандидата.

Број чланова повећава се из дана у дан у фонду компаније „Дунав”, која је имала осигурање за пензију и пре него што су почели да раде добровољни фондови, којих је сада више од 73.000. За чак 92 одсто чланова доприносе уплаћују послодавци мећу којима су НИС, ПТТ Србије, Ериксон, Београдска берза, Инфостан. У уплатама предњаче мушкарци, углавном старији од 40 година.

Фонд „Триглав пензија”је за неколико месеци, од када је стартовао, већ забележио интересовање за улагање. Војко Саксида, генерални директор тог фонда истиче да ће и наши људи, уз све већи стандард схватити да треба да воде рачуна о својој будућности у старости. Послодавци, ако не баш добровољно онда бар уз „притисак” синдиката требало би, додао је, да воде рачуна озапосленима и почну да им уплаћују у добровољнефондове. По њему би требало што пре увести и други стуб – обавезно додатно пензионо осигурање који се заснива на истом принципу као и трећи – свако од нас издваја од плате или неког другог извора на свој рачун, разлика је што је то обавезно.

Веће интересовање за уплате примећено је и у осталим фондовима. За све већу популарност овакве штедње заслужна је боља информисаност, али и поверење. Сам начин пословања фондова подразумева вишестепени систем контроле. Наиме, друштво које управља фондом у потпуности је одвојено од самог фонда што поразумева два одвојена рачуна. Ти рачуни фондова се налазе у три кастоди банке– Уникредит, Сосијете женерал и Комерцијалној. Ове банке стараоци контролишу раст друштва, начин на који се инвестира новац, исплаћује, обрачунава вредност имовине фонда, инвестиционе јединице... Средства фонда не могу се користити за евентуалну принудну наплату, залоге, хипотеке нити се укључити у стечајну масу.

Улагање у добровољне пензијске фондове јача одговорност појединца, али и систем пензијског осигурања. Међутим, да би још више грађана улагало и у већим износима потребне су веће зараде и животни стандард, али и пореске олакшице и још веће едуковање.

Предност улагања у пензиони фонд у односу на орочену штедњу је у акумулацији средстава, која почиње од нуле, односно од прве уплате која се одмаха инвестира и почиње да доноси принос. Колики-толики. Свака уплата у пензиони фонд се конвертује у инвестиционе јединице, које немају константну вредност, већ се дневно мењају: свако друштво стартује са инвестиционом јединицом од 1.000 динара, која већ следећег дана може бити већа.

Друштво за управљање у обавези је да се држи плана инвестирања који је претходно одобрила Народна банка. Ако којим случајем искорачи из планираних оквира, ризикује да изгуби дозволу за рад. Ако се„заигра”, друштво може и да банкротира, али не и фонд. Наиме, имовине друштва и фонда су одвојене, тако да и ако друштво пропадне, имовина фонда остаје нетакнута, за разлику од банака којима, у случају да банкротирају, сва имовина, укључујући и депозите, улази у стечајни масу из које се повериоци намирују.

-----------------------------------------------------------

Објављивање вредности инвестиционих јединица

Друштва за управљање добровољним пензијским фондовима свакодневно објављују вредности својих инвестиционих јединица у најмање једном дневном листу и на својим Интернет страницама.

Чланови добровољних пензијских фондова у сваком тренутку могу да се информишу о износу прикупљених средстава на свом рачуну тако што вредност инвестиционе јединице помноже с бројем јединица који им припада. Ради бољег сналажења, НБС препоручује да се приликом обрачуна на свом рачуну обрати пажња на датум вредности инвестиционе јединице, који је уз њу увек наведен.