Грчка платила део дуга, стигао ултиматум

Од нашег дописника

Атина – Грчка је уплатила 448 милиона доспелог дуга ММФ-у. Тако су прекинуте спекулације да је земља пред банкротом и да ће зарад социјалног мира исплатити плате и пензије, а плаћање дуга одложити. Некако истовремено, еврозона је дала рок Грчкој од свега шест радних дана да достави измењену листу реформи како би се постигао договор о новом пакету помоћи. Да је Грчкој постављен ултиматум, објавио је грчки лист „Катимерини”, а највеће наде се полажу у самит Еврогрупе, која окупља министре финансија еврозоне, 24. априла, када би европски повериоци могли да донесу позитивну одлуку о финансирању.

Дипломатски извори у Бриселу изражавају оптимизам после дводневног састанка радног састава Еврогрупе, на коме је истакнут напредак и констатовано да је грчка страна прихватила сугестије и унела их у предложени пакет реформи. Према тим изворима, наводно, остала је смо још дорада детаља, па према томе, треба очекивати позитивну одлуку о преко потребном кредиту од 7,2 милијарде евра.

После састанка Путина и Ципраса у Москви, нервоза у ЕУ се смирује јер нису директно угрожене европске позиције и јединство ЕУ, с обзиром на то да су оба лидера показала спремност да се проблеми решавају у оквиру европске породице. Председник Путин је врло јасно поручио да му није намера да „било коју европску земљу користи за своје интересе јер је жеља Русије да сарађује са целом, уједињеном Европом.”

Премијер Ципрас није од Москве тражио кредите, паузирао је доношење одлуке о пуној подршци гасоводу „Турски ток” и нагласио да ће се консултовати са европским партнерима... Није инсистирао на нижој цени гаса, али је опоменуо западне партнере да Грчка самостално доноси одлуке о спољнополитичкој сарадњи и економским везама које јој могу помоћи да изађе из кризе. Али, уколико неко покуша да „Грчку са заједничког европског брода гурне у море, страдаће и сви остали који су на палуби”, сликовито је објаснио премијер Ципрас.

Руска страна се задржала на обећањима, пише овдашња штампа. Председник Путин није, како се очекивало у Атини, али страховало у Бриселу, скинуо ембарго с извоза грчких пољопривредних производа, који је уведен као противмера на санкције Русији због ескалације кризе у Украјини.

Чињеница је, међутим, како се коментарише у Атини, да ће између две земље врло брзо бити нађени начини да се последице ембарга ублаже. Један од њих је отварање заједничких пољопривредних предузећа, руско учешће на међународним тендерима, инвестирање у велике инфраструктурне пројекте. Енергетска сарадња би Атини, уколико подржи  изградњу гасовода „Турски ток” (Ципрас инсистира да се зове „Грчки ток”), којим би руски гас преко Турске, Грчке и Србије путовао у западну Европу, могла да донесе милионе евра само од транспорта гаса преко грчке територије и истовремено ојача њену геополитичку позицију.

Оцењујући посету Москви, потпредседник Европског парламента Димитрис Пападимулис сматра да је она „донела двоструку корист: учвршћивање односа са Русијом и, с друге стране, јасно опредељење за решења у оквиру еврозоне”.

На растанку, од председника Путина, са којим ће се поново видети на московској паради поводом Дана победе, премијер Ципрас је добио стару икону Светог Николе коју је за време окупације нацистички официр украо и однео из Грчке, а касније је откупио анонимни руски колекционар.