Ментална хигијена српског народа и медији

Имао сам вучјака Рокија и једног јутра, шетајући га на повоцу земунским кејом, пришли смо пудлици, такође на повоцу, да је оњуши. Власник пудлице је претећи подигао штап на мене захтевајући да се одмах удаљим. Упитао сам га: „Да ли сте Ви, господине, нормални?“ Одговорио ми је: „Нисам!“

Ментално здравље српског народа мислим да није добро. Имали смо у последње две и по деценије тешке колективне стресове због југословенског рата, хиперинфлације и НАТО бомбардовања. Шта чинити?

Ментално здравље народа је понајмање брига психијатара. Они се превасходно баве душевно оболелим људима, а ни за то немају довољно времена ни простора у болницама. Мислим да то треба да буде брига целог друштва: политичара, стручњака свих профила, мајки, очева, синова и кћери... И, понајвише, медија!

Утицај медија на ментално здравље народа је огроман. Држава, а посебно Регулаторно тело за електронске медије и Удружење новинара Србије, треба континуирано да апелују на медије да се уздржавају ударних наслова у којима се истичу неуспех и напад на живот, попут: „убио (се)“, „заклао“, „запалио“, „удавио“, „пребио“, „запретио“, „пропао“, „осиромашио“ и слично. Ове вести требало би давати при крају обавештавања. Мислим да се тираж и гледаност могу подићи и насловима у којима се подржавају успех и живот, попут: „спасао“, „освојио награду“, „подарио народу“, „излечио“, „написао“, „поштено зарадио“ и слично. То би имало непроцењив дугорочни утицај на ментално здравље српског народа.

Редовни професор, Медицински факултет у Београду