Mentalna higijena srpskog naroda i mediji

Imao sam vučjaka Rokija i jednog jutra, šetajući ga na povocu zemunskim kejom, prišli smo pudlici, takođe na povocu, da je onjuši. Vlasnik pudlice je preteći podigao štap na mene zahtevajući da se odmah udaljim. Upitao sam ga: „Da li ste Vi, gospodine, normalni?“ Odgovorio mi je: „Nisam!“

Mentalno zdravlje srpskog naroda mislim da nije dobro. Imali smo u poslednje dve i po decenije teške kolektivne stresove zbog jugoslovenskog rata, hiperinflacije i NATO bombardovanja. Šta činiti?

Mentalno zdravlje naroda je ponajmanje briga psihijatara. Oni se prevashodno bave duševno obolelim ljudima, a ni za to nemaju dovoljno vremena ni prostora u bolnicama. Mislim da to treba da bude briga celog društva: političara, stručnjaka svih profila, majki, očeva, sinova i kćeri... I, ponajviše, medija!

Uticaj medija na mentalno zdravlje naroda je ogroman. Država, a posebno Regulatorno telo za elektronske medije i Udruženje novinara Srbije, treba kontinuirano da apeluju na medije da se uzdržavaju udarnih naslova u kojima se ističu neuspeh i napad na život, poput: „ubio (se)“, „zaklao“, „zapalio“, „udavio“, „prebio“, „zapretio“, „propao“, „osiromašio“ i slično. Ove vesti trebalo bi davati pri kraju obaveštavanja. Mislim da se tiraž i gledanost mogu podići i naslovima u kojima se podržavaju uspeh i život, poput: „spasao“, „osvojio nagradu“, „podario narodu“, „izlečio“, „napisao“, „pošteno zaradio“ i slično. To bi imalo neprocenjiv dugoročni uticaj na mentalno zdravlje srpskog naroda.

Redovni profesor, Medicinski fakultet u Beogradu