Србија има превише факултета

Национални савет за високо образовање остао је при предлогу прошлогодишњих уписних квота за буџетске студенте за државне универзитете, уз сугестију Министарству просвете да пажљиво размотри предлоге факултета за повећање броја места, којих нема много – изјавио је у разговору за наш лист новоизабрани председник савета, професор др Дејан Поповић.

Како објашњава, рок за расписивање конкурса за упис на прву годину студија је 1. мај, а савет је тек формиран, тако да није било времена за озбиљну анализу и промену уписне политике. На првој седници која је одржана у среду, договорено је да се до октобра одржи озбиљна расправа о политици уписа, тако да се универзитетима на време достави методологија на основу које би за следећу школску годину планирали број буџетских студената.

На наше питање како коментарише ставове који се могу чути у домаћој јавности, али и у земљама у окружењу да је време показало да је болоња пропала, он одговара да не мисли тако и да је Закон о високом образовању који је у Србији на снази већ 10 година – академски простор променио набоље.

– Уз оправдане критике које му се могу изрећи, не сме се заборавити да су формиране нове институције, обезбеђен систем акредитације и провере квалитета, реафирмисана аутономија универзитета, а да је Универзитет у Београду рангиран међу најбољих 1,5 одсто универзитета на свету. Савет ће анализирати развој болоњског процеса у осталим европским државама и у том контексту давати своје предлоге како да се мења закон – најављује „Политикин” саговорник.

Шта ће бити приоритет у раду савета?

Првенствени задатак Националног савета да настави да афирмише уставом загарантовано право на аутономију универзитета. Сарађујући са академском заједницом и Националним саветом за науку, послодавцима, студентима и државом, савет ће настојати да помогне да се очувају и унапреде позитивне стране система високог образовања. Подсећам да је Универзитет у Београду рангиран између 301. и 400. места на Шангајској листи најбољих светских универзитета. Међутим, мислим да је нужно обезбедити ефикаснију контролу квалитета и побољшати законска решења како би се омогућило брзо реаговање на уочене негативне појаве и из академске заједнице одстранило оно што није добро.

Министар Вербић је спомињао да очекује да се савет уреди статус Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК).

Већ на конститутивној седници смо се суочили са чињеницом да КАПК у првој недељи априла истиче мандат, а да се поступак избора не може окончати пре краја јуна. До тада ће стари сазив КАПК наставити да функционише, јер се поступак акредитације мора одвијати.

Јавност је стекла утисак да је било доста трвења на линији Комисија за акредитацију – Национални савет, поготову када су у питању поништавање одлука КАПК око акредитације појединих факултета. Да ли сматрате да су КАПК и савет морали да буду оштрији када су давали акредитацију?

Не бих се упуштао у преурањено оцењивање односа између КАПК и Националног савета, нити у квалитет одлука доношених у поступку акредитације у претходном периоду. Заједно с осталим члановима савета морам се упознати са документацијом, коју тек треба да преузмемо. Моја сазнања о овим односима су стечена посредством медија, али бих желео да уверим јавност да ћемо инсистирати на транспарентности поступка акредитације и на одговорности за одлуке које се доносе. Предложићу да савет у новом пословнику разради механизме одлучивања у поступцима по жалбама на одлуке КАПК, при чему савет, као другостепени орган, може потврдити одлуку комисије, поништити је и вратити комисији на поновно одлучивање или је поништити и преиначити.

Да ли Србија има превише факултета и високих школа?

Мој лични став јесте да постоји проблем у структури мреже високошколских установа – постоје сектори у којима има превише факултета и високих школа и то барем из три разлога. Први је што до реиндустријализације земље није дошло, па нема довољне тражње за одређеним кадровима из поља техничких наука, а факултети опстају, јер је претпоставка да ће до привредног опоравка једном доћи. Други је што је. Трећи је што је за политичко запошљавање у прегломазном јавном сектору ипак потребно поседовати какву диплому, па понуда појединих високошколских установа прати овакву тражњу. Мишљења сам да је у предстојећем периоду у Србији обезбеђивању квалитета потребно посветити још већу пажњу. А Стратегија развоја образовања у Србији предвиђа да од 2020. године најмање 35 одсто укупне генерације заврши основне студије.

Сведоци смо „штанцовања” диплома и докторских титула, да ли савет може томе да стане на пут?

Претпостављам да ће чланови савета одлучити да размотре стандарде за акредитацију студијских програма и оцењивање квалитета докторских студија, свесни проблема на које указује проблематична експанзија тих студија. Циљ нам је да најмање 10 одсто студијских програма докторских студија буду заједнички с европским универзитетима.

Да ли сте задовољни статусом наставничке професије у Србији, да ли можете да живите од своје плате?

Висина плате зависи од износа који се издваја из буџета, али и од сопствених прихода факултета. У високом образовању, тачније, у неким његовим деловима, постоји тржиште, тако да су финансијске позиције факултета у оквиру једног државног универзитета различите. Не смеју се превидети ни приватни универзитети, који би, у случају смањивања плата на државним универзитетима, могли да привуку један део професорског кадра. Зато сматрам да сопствени приходи државних високошколских установа треба и даље да им буду на располагању. Но, постоје и факултети на којима се обављају фундаментална истраживања, од којих у великој мери зависи како је неки универзитет рангиран, а којима није могуће да учествују у оваквој тржишној утакмици, што упућује на преиспитивање модела финансирања.

----------------------------------

Некадашњи ректор, декан и амбасадор

Др Поповић је некадашњи ректор Универзитета у Београду, декан Правног факултета у два мандата, био је члан експертског тима Драгослава Аврамовића, консултант Светске банке, заменик министра финансија, амбасадор РС у Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске, а на нерезиденцијалној основи био је и амбасадор у Ирској. Сада предаје Пореско право на Правном факултету, а наставу држи и на мастер и на докторским студијама.