Погибељна страна новинарства

Комитет за заштиту новинара (ЦPJ) из Њујорка у годишњем извештају наводи да је током 2007. године у свету убијено најмање 65 новинара, што је највећи број жртава у последњих 13 година. Највише их је страдало у Ираку где је, уз 32 новинара, живот изгубило и 12 медијских радника – преводилаца, возача и техничара.

Иако Србије нема на прошлогодишњој листи, председник Удружења новинара Србије Нино Брајовић подсећа да су Србија и Црна Гора „неславни рекордери у региону за последњих десетак година” кад је реч о убијеним новинарима. У том периоду због посла који обавља није страдао ниједан новинар у Хрватској, Румунији, Македонији, БиХ (после рата), Бугарској, нити у Мађарској.

Као покушај убиства прошле године оквалификовано је детонирање бомбе на прозору стана новинара „Времена” Дејана Анастасијевића у Београду. Починиоци нису откривени ни после десет месеци. Није још решено ни убиство Славка Ћурувије 1999. године, главног уредника и власника листа „Дневни телеграф” и недељника „Европљанин”, кога су пре смрти пратили припадници тајне полиције. Исте године у НАТО бомбардовању погинуло је 16 запослених у згради РТС-а у Београду. Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из Јагодине, који је писао о мафијашким и криминалним спрегама у централној Србији и корупцији у овом граду, убијен је 2001. године. Ни у овом случају нису пронађени извршиоци, ни налогодавци, а под сумњом је остала и смрт новинарке „Дуге” Даде Вујасиновић, која се, према званичној верзији, води као самоубиство. Много су бројнији случајеви напада на новинаре који су, срећом, прошли без фаталних последица.

– Годишње је двадесетак таквих инцидената и тај број се не смањује. Забрињава што, и када постоје очевици таквих напада, починиоце не стигне казна. Рецимо, оне који су напали Зорана Шапоњића, новинара „Гласа јавности”, и фоторепортера Милана Цветковића на сахрани вехабије Исмаила Прентића у Новом Пазару – примећује председник УНС-а.

Није разјашњења ни ликвидација Душка Јовановића, главног уредника црногорског дневног листа „Дан”, који је убијен у Подгорици 2004. године. Против једног оптуженог вођен је судски поступак, али је осумњичени ослобођен одговорности.

Што се тиче страдања новинара у свету, Ирак је на првом месту, а друго најопасније место за „седму силу” лани је била Сомалија, где је убијено седам новинара, следе Пакистан и Шри Ланка (по пет убијених), док је по двоје новинара усмрћено у Авганистану и Еритреји, наводи се у извештају ЦПЈ. Занимљиво је да евиденција организације „Репортери без граница” указује да је број погинулих новинара током прошле године већи него што тврди ЦПЈ. По њиховим сазнањима, током 2007. године у свету је убијено 86 новинара. Ирак је без премца на овој црној листи, јер ни у једној земљи није убијено више новинара.

Да је смрт све чешћи пратилац медијског посла, упозорио је и Међународни институт за безбедност новинара из Брисела. Не чекајући крај календарске године, та институција је већ крајем новембра 2007. саопштила да је у протеклих 11месеци погинуло најмање 171 медијски радник, а минулу годину је оценио као „најкрвавију у историји по броју жртава из редова запослених у медијима”. Црну статистику води и Међународна федерација новинара (ИФЈ), према чијим налазима су лани на задатку страдала најмање 134 новинара. Најопасније подручје је Блиски исток где је убијено 68 новинара, а следе Сомалија са осам страдалих новинара, Пакистан са седам, Мексико и Шри Ланка са по шест, као и Филипини где је убијено пет новинара.

Подаци о годишњем броју убијених новинара и медијских радника у свету разликују се од организације до организације. Неке од њих, чини се, имају посебне аршине, што донекле баца сенку сумње на поузданост информација које нуде. Комитет за заштиту новинара из Њујорка овакву евиденцију води годинама. У извештају за 1999, примера ради, навели су да је на подручју тадашње Југославије убијено шесторо новинара. Сем Ћурувије, на листи су наведена и имена троје кинеских новинара страдалих приликом бомбардовања кинеске амбасаде 8. маја, као и фоторепортера и извештача немачког „Штерна” убијених 13. јуна на Косову.

Te године од НАТО бомби је страдало 16 радника РТС-а, али се њихова имена нису нашла места на листи ЦПЈ. Значи, по мерилима ове организације, телевизија и запослени су спадали у легитимне мете.

– Најпоузданијом сматрам статистику Међународне федерације новинара, јер то је највећа организација професионалних новинара на свету са пола милиона чланова. ИФЈ има најбољи увид у стање, одговарајући мониторинг, а у погледу извора су независни. Појам новинара шире схватају и он се односи на све чланове медијске екипе – каже Нино Брајевић, председник УНС-а, који је, као и Независно удружење новинара Србије, члан ове међународне асоцијације. Без обзира на то што се бројке разних извора разликују, мишљење је свих да се црни биланси из године у годину увећавају.

Марија Петрић

-----------------------------------------------------------

Награде за истраживачко новинарство 3. маја

Независно удружење новинара Србије доделиће на Дан слободе штампе, 3. маја, шест награда за изузетан успех остварен у истраживачком новинарству, саопштено је из НУНС-а.

Награде које се састоје се из новчаног дела и плакете додељују се у две категорије - три од по 1.200 долара за новинаре са искуством и три од по 800 долара за младе новинаре из писаних медија, радија и телевизије.

О добитницима награда одлучиваће жири који чине бивши председници НУНС-а и представника амбасаде САД.

На конкурс, који ће бити отворен од 3. марта до 4. априла 2008. године, пријаве могу слати редакције, главни уредник или надлежни уредник, директор или члан НУНС-а, за у избор улазе све новинарске форме: извештај, интервју, чланак, репортажа.

Кандидат мора бити држављанин Србије.

Радови који се пријављују на конкурс морају бити објављени или емитовани у периоду од 3. априла 2007. године до 4. априла 2008. године. Пријава може да садржи максимално два текста или прилога једног аутора.

Пријаве, са назнаком „за конкурс” слати на адресу: Независно удружење новинара Србије, Ресавска 28, II спрат, 11 000 Београд, или донети лично.

Бета