Земан кружи око Путина и Томе

Централна прослава 9. маја, седам деценија од победе над фашизмом, и ове године ће бити одржана у Москви. Велика војна парада, на којој ће Русија премијерно представити искључиво своје најновије наоружање, биће прилика да се на једном месту поново окупе савезници из Другог светског рата. Међутим, украјинска криза пореметила је међународне односе до те мере да се некадашња анитхитлеровска коалиција поново распала, као у доба хладног рата.

Тако Владимир Путин и Барак Обама неће стајати један поред другог на Црвеном тргу, као што су то идилично учинили Бил Клинтон и Борис Јељцин 1995. на прослави пола века од победе над нацизмом. Десет година касније, ни Џорџ Буш није одбио Путинов позив за Црвени трг, али Обама није желео да се придружи Дмитрију Медведеву 2010, због тада још свеже кризе у Грузији, исто као што ни сада неће доћи због Украјине.

Али, уместо њега, овога маја ту ће бити главни гост – кинески председник Си Ђинпинг, а уз њега и српски шеф државе, Томислав Николић, чији се долазак на велика звона најављује у свим руским медијима. Посебна сензација је планирани марш 75 српских гардиста главним тргом Русије, што су чешке „Литерарне новине” окарактерисале речима – „Пометња, стиже српска армија”. Тако ће председник Србије бити међу 25 светских лидера који су потврдили своје присуство на војној паради, уколико се распоред званица у међувремену додатно не прошири или не сузи.

Званична Бела кућа је још у фебруару саопштила да Обама неће прихватити позив за параду, а после Вашингтона уследиле су сличне поруке и из Лондона, Берлина, Токија, Варшаве и других земаља. Међутим, немачка канцеларка Ангела Меркел ипак ће посетити Москву дан касније, 10. маја, када ће положити венац на споменик незнаном јунаку под зидинама Кремља.

Амерички председник и већина западних лидера не само што неће присуствовати московској паради већ то забрањују и другима. После „суптилне” поруке изасланика Европског парламента за Србију Едуарда Кукана да би Томиславу Николићу боље било да – по моделу Ангеле Меркел – заобиђе Црвени трг и свој букет положи крај неког споменика у Москви, а параду да гледа на телевизији, из Београда је стигао одречан одговор. Па и више од тога: Николић је одмах потом одлучио да на пут не иде сам, већ да са собом поведе и гардисте.

Сличну реакцију имао је и „одметнути” грчки премијер Алексис Ципрас, који не само што ће отићи 9. маја у Москву него ће у јуну још једном посетити Русију, овог пута економски форум у Санкт Петербургу. И све то – тек што се вратио из званичне посете Кремљу. Тако ће се Ципрас придружити групи у којој ће бити и лидери Индије, Кине, Белорусије, Казахстана, Таџикистана и Монголије, али и севернокорејски вођа Ким Џонг Ун.

Председник Русије Владимир Путин на војној паради у Москви (Фото Бета)

Излаз из незгодне хладноратовске ситуације црногорски председник Филип Вујановић пронашао је тако што – неће радити ништа. Рекао је да у тако важном тренутку мора бити уз свој народ и бити на челу величанствене „параде Ђетића”, па не може да путује у Русију. За разлику од Николића – председника државе која баштини вероватно најзначајније антифашистичко наслеђе од свих земаља изван Савета безбедности – који ће бити на Црвеном тргу, док ће се у његовој земљи Дан победе вероватно обележити тек покојим свечаним плотуном на Калемегдану и венцем на Авали. Могуће је да Београд такође припрема велику прославу, али у Влади Србије о томе за сада ћуте као заливени.

Тако су Црногорци морали брже-боље да организују параду под Ловћеном како би Вујановић могао да се оправда због недоласка у Москву. Иста судбина за мало да снађе и чешког председника Милоша Земана, коме сада прети импичмент у чешком парламенту, где је већ предата званична иницијатива за његову смену, са 10.000 потписа грађана. Чешки сенат је званично прихватио иницијативу за расправу о поверењу шефу државе, који је оптужен „проруску спољну политику и издају интереса домовине”, а нарочито за „промосковске изјаве које редовно прихвата руска пропаганда”.

Није помогло Земану, коме је чак било прећено да чешка влада неће платити његов пут у Русију, ни то што је његов портпарол изјавио да је председник донео „суверену и независну” одлуку да посети Москву 9. маја, али да избегне војну параду. То је прилично значајна промена става Земана, који се најпре посвађао са Американцима и њиховим амбасадором, одбивши да га прими да чак и продискутују о руској војној паради.

На крају је Земан, који ће у Москви боравити читава три дана, од 8. до 10. маја, ипак пристао да три дана „суверено” кружи око Црвеног трга, а да његова нога тамо не крочи. Како је наведено, за време параде чешки председник разговараће са словачким премијером Робертом Фицом, али за сада није још званично потврђен ни долазак госта из Братиславе. Има ироније у томе што ће Земан, који је био најгласнији у отпору Вашингтону, на крају ипак пратити параду на видео-биму. У поређењу са Прагом, званични Београд делује као бастион слободе и независности, а да при том Николићу нико не прети смењивањем због парадирања са Путином – и то већ други пут за пола године.