Обама морао да попусти републиканцима

Демократе и републиканци постигли су компромисно решење са којим се сложио и Барак Обама – председник ће морати коначну верзију споразума о нуклеарном програму са Ираном да пошаље Конгресу на разматрање, што конзервативци тумаче као свој улазак у преговоре са Техераном, а Бела кућа само као обавештавање законодаваца о ономе што она ради.

Конгресмени ће имати 30 дана да анализирају договор, јавио је „Њујорк тајмс”, додајући да Обама за то време неће смети да укида санкције Ирану. Може ли то да „убије” наставак разговора у Швајцарској? Ако конгресмени после тог периода буду гласали против укидања санкција Техерану, то не значи да ће Иранци и даље живети под ембаргом јер ће председник САД уложити вето на такав закон.

Сви чланови Спољнополитичког одбора Сената, и републиканци и демократе, прекјуче су гласали за овај компромисни предлог. Бела кућа сматра да то значи да Капитол хил има прилику да види шта ће у Швајцарској бити стављено на папир без права да се меша, док републиканци кажу да је то обичан спин и да су они добили глас у преговорима.

Обама је морао да прихвати политичку реалност која каже да већину и у Представничком дому и у Сенату држе републиканци, углавном велики противници споразума, као и да су им се придружиле поједине демократе, љуте што председник не сарађује са Капитол хилом. Здружени, могли су да донесу закон о забрани било каквог договора са Иранцима, и то са већином од 67 гласова у Сенату, што је довољно да се преиначи председников вето. То би била велика срамота за Обаму на светској сцени и питање је шта би могао да понуди Иранцима ако му руке везују његови код куће. Њујоршки лист оцењује у уводнику да је Обама сада једини преговарач који не може да стоји иза своје речи јер му иза главе стоје непријатељски расположени конгресмени. Ипак, требало би да овај компромис задовољи већину демократа и одврати их од гласања против споразума. Без њихових гласова републиканци немају већину потребну за обарање председничког вета.

Републиканци су задовољни што имају 30 дана, а у случају да је потребно и продужетке до највише 52 дана, током којих председник неће смети да мења политику према Ирану. То значи да ако се споразум постигне до краја јуна, како је предвиђено, Обама не може да укине санкције Ирану ни до краја јула. Да ли ће то наљутити Иранце?

Председник Хасан Рохани је јуче, како је јавио Ројтерс, поручио да Иран преговора са светским силама а не са америчким Конгресом и да неће одустати од нуклеарног програма ако му се одмах по потписивању не укину све санкције. Ипак, САД су све време тврдиле да ће исламској републици постепено укидати санкције и то тек онда када се увере да она сарађује са међународним инспекторима, за шта ће јој требати можда и шест месеци. Ипак, према неким изворима, Иран ово може да искористи да затражи нове уступке и оптужи САД да мењају правила игра и одуговлаче са укидањем ембарга.

Влада у Вашингтону гарантује да ће испунити свој део обавеза без обзира на то шта причају конгресмени, јер са Ираном намерава да потпише политички споразум, а не међународни уговор, који би морао да буде потврђен у Сенату. Само Конгрес може да поништи санкције које је увео, али Обама може да их привремено укине, као и да уклони ембарго који је наметнула извршна грана власти. Савет безбедности Уједињених нација треба да укине свој ембарго, а на америчку столицу у УН утицај има Обама, а не Конгрес. Коначно, администрација је та која спроводи одлуке и законе па се од садашње очекује да спроводи политику укидања санкција Ирану у замену за његово одустајање од обогаћивања уранијума.

Републиканци су одступили од неколико својих захтева зарад компромиса који ће постати закон после гласања у Сенату. Предлог више не садржи одредбу да Обама мора да докаже да Иран не представља никакву опасност по САД. Бела кућа није на то могла да пристане јер може да гарантује иранско одустајање од прављења атомске бомбе, али не и то да се интереси две земље на други начин неће сукобљавати.

Чланови одбора и републикански кандидати за председника на изборима 2016. Марко Рубио и Ренд Пол гласали су за ово компромисно решење. Рубио је одустао од амандмана којим је тражио да Иран призна Израел и задовољио се одредбом да Влада САД мора да покаже да дил са Техераном неће угрозити њену посвећеност очувању државе Израел.