Благе казне за крадљивце струје

У Србији се годишње украде електричне енергије у вредности од око 80 милиона евра, али у многим случајевима и када се крађа открије, тешко је наплатити украдену струју. Неки заврше и иза решетака. У последњих неколико година 300 крадљиваца завршило је у затвору и на тај начин платило крађу струје.

Први Србин који је 2011. године три месеца провео у затвору, због постављања магнета на бројило, био је из Младеновца. Струја

се осим магнетима, краде и враћањем бројила уназад, дивљим прикључењем на дистрибутивну мрежу, кажу у Електропривреди Србије.

Према последњим подацима само у фебруару ове године откривено је 1.612 случајева неовлашћене потрошње (крађе струје), а претходних година у просеку се откривало око 20.000 случајева.

Да крадљивци струје на сваки начин покушавају да доскоче електродистрибуцијама потврђује и Сандра Алагић из ЕДБ-а, која каже, да се само у току једне недеље у Београду открије између 70 и 100 крадљиваца и пита због чега се та крађа не санкционише као пљачка банке или поште.

– Да ли би и у том случају казне биле благе, а крадљивци уместо иза решетака завршавали на друштвено корисном раду у јавно-комуналним предузећима или домовима здравља, после чега се поново врате старим навикама и опет краду струју, каже она.

Дистрибуције по Србији годишње пошаљу више од 5.000 кривичних пријава тужилаштву баш због крађе струје, што није било у последњих пет година.

– Рачуни које ови крадљивци направе изражавају се вишемилионским сумама и они морају да се плате. Ако их не плате они који су се нелегално прикључили на мрежу, платиће их остали потрошачи, напомиње Алагићева. Она каже да је и пре 10 до 20 година такође био велики број крадљиваца, али тада су стизале ургенције с разноразних страна да се потрошачи ипак не искључују.

Данас Служба за контролу у Београду то више не толерише, а нема ни ургенција. Екипе на терену раде свој посао без обзира на име и адресу и да ли је тај потрошач заштићен или није, категорично тврди Алагићева.

Доказ за то је, додаје она, што је кајем прошле године искључено на десетине најпознатијих ресторана, пекара, хотела, кафића, који нису плаћали рачуне или су били нелегално прикључени на мрежу.

Судови морају доносити строже пресуде, мада ни садашње, од годину до три за крађу струје, нису мале, јер је реч о кривичном делу.  

ЕДБ је само прошле године фактурисао губитак по основу крађе струје од милијарду динара, од чега је половина наплаћена, каже она и додаје да се Служба за контролу често враћа на лице места да провери да ли се „илегалац” опет прикључио на мрежу. Пракса показује да се тек после три нелегална прикључивања, односно крађе струје, на овај или онај начин, крадљивац по правилу легално прикључује на мрежу, јер зна да ће осим потрошене струје морати да плати и казну, те да му се тај посао више не исплати.

У ЕПС-у, кажу, да ће се реализацијом пројекта паметних мрежа аутоматски пратити токови енергије и практично онемогућити неовлашћена потрошња. Иако се против свих откривених крадљиваца подноси кривична пријава и одштетни захтев, у највећем броју случајева ови рачуни су тешко наплативи, јер врло често нема имовине од које се може извршити наплата принудним путем.

Такође, објашњавају у ЕПС-у велики проблем је и то што највећи број оптужених бива осуђен условном казном или се постиже нагодба са тужиоцем при чему је казна мања ако се прихвати обавеза плаћања рачуна.