Спискали паре, а вагона нема

Број исправних шинских возила мањи је него пре ремонта иако је у последњих девет година потрошено 10,5 милијарди динара или око сто милиона евра. „Железнице Србије” су за тај новац могле да набаве 1.300 нових теретних вагона. Ово је установио Савет за борбу против корупције у извештају о ненаменском трошењу буџетског новца на производњу и ремонт шинских возила.

Надлежна министарства привреде, саобраћаја и финансија нису контролисала трошење пара, буџет је оштећен, а учинак је дискутабилан. Број исправних шинских возила у претходних пет-шест година кретао се од 4.064 до 4.398, а на крају прошле године било је чак 27 вагона мање него 2008. Уз то ремонтери, којима је овај посао поверен без тендера, дугују 6,5 милијарди динара за порез и необављене услуге у последњих девет година, колико држава кроз два програма финансира поправку возова и покушава да помогне посрнула предузећа која се тим послом баве и у којима су углавном поништене приватизације.

Да зло буде веће стање ремонтера се, поред толиких државних давања није поправило, већ су код свих раскинути уговори о приватизацији, па се са девастираном имовином и огромним дуговима поново налазе у већинском власништву државе.

Симптоматично је да „Железнице Србије” као главни актер, ћуте два дана, а требало би да одговоре како и по ком основу је ремонтерима уплаћено 1,3 милијарди динара за послове које нису обавили. Много речитија нису ни министарства. Изузетак је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, које, како каже Зорана Михајловић, очекује резултате рада надлежних институција, не само за то него и за све друге наводе Савета.

Упитана да ли осећа одговорност, она је рекла да је на челу тог министарства од маја прошле године, те да не зна детаље, али да је ту да разговара о свему што буду рекли Савет и надлежне институције. „Железнице Србије” су према извештају Савета 2009. објавиле да у возном стању није више од 4.000 теретних, 200 путничких вагона и око 30 локомотива, па је затражена помоћ владе како би се та возила ремонтовала. У помоћ су притекли Млађан Динкић тадашњи министар економије и регионалног развоја и Милутин Мркоњић, министар инфраструктуре и сачињен је програм кроз који је влада, преко Фонда за развој, издвојила новац. Стручна радна група коју је формирала влада тај новац издвајала је и распоређивала кроз 27 закључака, у периоду од јула 2009. до априла прошле године. Укупно је из буџета за те намене определила 8,42 милијарде за набавку и ремонт 4.069 шинских возила и 319 осовинских склопова. У Савету сумњају да је толики број вагона обновљен, а ремонтерима је, према процени овог владиног саветодавног тела, уплаћено више од 1,3 милијарде динара за посао који нису реализовали.

– Према евиденцијама „Железница Србије”, ремонтери су за део возних средстава, према закљученим уговорима, извршили поправке, а други део обавеза, у вредности од 1,7 милијарди динара, нису реализовали. Према извештају Савета, Управа криминалистичке полиције обрађује случај од 2005. до 2008. године и очекујемо резултате истраге – наводе у Министарству саобраћаја.

Од девет ремонтера колико је било ангажовано од 2009. до 2014. пет није извршило услуге у складу са одобреним средствима. Највише новца 679 милиона динара Фонд за развој пренео је „Желвозу” из Смедерева за посао који није обављен. Али то није све. Овом предузећу у реструктурирању од 2005. до 2008. пренето је 1,4 милијарде динара за ремонт возова који није извршен.

Савет нема информацију за шта су потрошене те паре, али свакако нису дате за измирење пореских обавеза, јер то предузеће, према подацима Пореске управе, дугује за порез 2,3 милијарде динара на дан 31. 12. 2014. Тако да је само „Желвоз” причинио штету буџету због ненаменског трошења пара и неплаћања пореза у износу од 45 милиона евра.

Ремонтери око 2,8 милијарди динара неоправданих средства не само да нису платили порез него ни зараде запослених. Ту чињеницу потврђују бројни протести запослених радника „Желвоза”, Фабрике вагона Краљево, МИН локомотиве у Нишу.