До мастера уз много пара и мало муке

У Србији нико не води регистар приватних високих школа и факултета, а посебно истурених одељења, пословница или испостава колеџа, школа и универзитета који долазе из иностранства и земаља бивше СФРЈ. Они не траже дозволу за рад српских просветних власти, а само четири инспектора, колико их има у сектору за високо образовање у Министарству просвете, не стижу да контролишу ни регистроване, а камоли нерегистроване установе.

Звучни називи, програми на енглеском језику и обећање о дипломи која је призната свуда у свету сваке године су прави „мамац” за хиљаде младих који излазе из средњих школа, а немају новца за студирање на престижним колеџима у Енглеској. Посебно су интересантни програми за оне који су већ заузели значајне позиције у великим компанијама или развијају породичне фирме, па се надају да ће уз нешто више новца, али мање муке него на државним универзитетима доћи до мастер дипломе.

Највећи број ових институција налази се управо у сектору бизниса, менаџмента и финансија и листом сви обећавају МБА – мастер диплому у менаџменту.

– Ова област образовања у земљама у развоју је мутна вода у којој многи успешно пливају и тако зарађују огромне паре нудећи наводно академске дипломе, а реч је заправо о образовању одраслих и учењу на даљину. Представљају се као факултети или тврде да су повезани са универзитетима који су светски познати, иако то нема везе са реалношћу, намерно користе популарне скраћенице у својим називима, који уносе додатну забуну међу студентима и њиховим родитељима. Школарине су 10 пута скупље него на било ком мастер програму на Универзитету у Београду, а на крају се суочавају са дипломама које немају никакву вредност, које не могу да нострификују и које послодавци не признају – каже за наш лист Срђан Јанићијевић, оснивач и директор Мокрогорске школе менаџмента.

Он тако наводи пример Шефилд универзитета, који јесте рангиран као 69 на свету, а 24 у Европи, али је „цака” у томе што студенти у Србији заправо добијају диплому Сити колеџа, а не Шефилда. Слично је, наставља, и са London School of Commerce (LSC), чија скраћеница подсећа на London School of Economics (LSE), па многи мисле да заправо уписују једну од најјачих бизнис школа у свету.

На сајту LSC у Београду пише да студенти добијају „признату и престижну мастер диплому британског државног факултета”, а да за то није потребно да студирају у Лондону. И још објашњавају да је LSC придружени факултет Кардиф Метрополитан универзитета из Велике Британије.

На наш имејл није било одговора, а ни путем телефона нисмо успели да проверимо тачно шта пише на дипломи коју добијају студенти у Србији – LSC или Кардиф Метрополитан универзитет. Статистика на сајту показује да овде студирају људи од 23 до 52 године, са најмање 10 година искуства у послу, а 86 одсто њих припада средњем или високом менаџменту у својим компанијама.

Јоана Капнопулу, из седишта Сити колеџа Шефилд универзитета у Грчкој, одговорила нам је да студенти из Србије делом студирају у Београду, делом у Солуну, а делом у Великој Британији, да им предају професори и са Универзитета Шефилд и са других универзитета у региону и страни експерти, те да по дипломирању добијају британски МБА Универзитета Шефилд.

Она подсећа да је ово један од најбољих британских и европских универзитета, увек рангиран међу 100 најбољих на свету, а да Интернационални факултет Сити колеџа нуди читав низ бечлор и мастер програма за област бизниса, информатике, психологије и енглеског. Наше питање о висини школарине остало је без одговора.

Јанићијевић скреће пажњу и на школе које нису повезане ни са једним универзитетом, а које су активне у региону, попут хрватске Котруљи пословне школе (Cotrugli Business School).

– Која академска институција њима даје право да издају академске дипломе, то би било занимљиво да јавност зна – истиче наш саговорник.

А на наше питање који кредибилитет има да би причао о овој теми, с обзиром на то сличне недоумице постоје и када је реч о Мокрогорској школи, Јанићијевић одговара да се они баве професионалним образовањем одраслих, а не академским, и да би тако требало да раде и остали, уместо да доводе студенте у заблуду. Осим тога, ова школа организује заједнички програм са Факултетом организационих наука, који је акредитован, тако да постоји и дозвола просветних власти.

У Котруљи пословној школи, одмах нам наглашавају да они нису факултет, већ да су у Србији регистровани као програм, јер спадају у домен неформалног образовања одраслих. Школарина, у зависности од програма и година студија кошта од 15.000 до 28.000 евра, пише на сајту.

Љиљана Бабић, менаџер за пословни развој у овој школи, каже да нису тражили акредитацију јер имају интернационалну акредитацију АМБА, тела који се бави акредитацијом МБА програма широм света, а не акредитацијом институција. По њеним речима, већина полазника је свесна чињенице да је ова диплома пасош за регион и свет због акредитације коју поседују. Она објашњава да је опште правило ове пословне школе да полазници који желе да упишу овај програм морају да имају завршен факултет, активно знање енглеског језика и минимално пет година релевантног пословног искуства. Међутим, до пет одсто полазника не мора да има завршен факултет уколико стечено знање на основним студијама могу да надоместе релевантним радним искуством од најмање 10 година.

– Ти људи су углавном предузетници који руководе изузетно успешним бизнисима. На пример, Стив Џобс није имао завршен факултет и штета би било не примити таквог кандидата на програм – каже Љиљана Бабић.