Никад јефтиније паре у свету

За презадужене државе коначно стижу добре вести са међународног финансијског тржишта – новац за позајмљивање никад јефтинији. У последњих годину и по дана камате на државне дужничке папире, иначе, падају али сада се многе земље задужују чак и по негативној каматној стопи. Чак су камате на петогодишње немачке обвезнице негативне (– 0,16 одсто), док су на италијанске еврообвезнице готово нула (0,7). То значи да онај ко купује немачке обвезнице (инвеститор) практично доплаћује камату да би имао те папире, што је у финансијском смислу потпуни апсурд.

Шта ово појефтињење капитала значи за Србију, која иначе спада у ред презадужених земаља? Према подацима Министарства финансија, укупна државна дуговања износе 71,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега онога што привреда и грађани створе за годину дана. По Закону о јавном дугу, државна дуговања не могу бити већа од 45 одсто, а по критеријумима ЕУ презадуженом се сматра она земља чије су обавезе према кредиторима веће од 60 одсто. Треба напоменути да је та граница задужености постављена за много развијеније економије него што је наша. На све то, Фискални савет процењује да ће јавни дуг до краја године бити око 80 одсто.

Може ли наша земља да искористи овај тренутак на међународном тржишту и „занови” дуг, односно да скупе зајмове замени јефтиним? 

Србија је, иначе, Законом о буџету планирала да се задужи на међународном финансијском тржишту емитовањем еврообвезница у износу од 180 милијарди динара, што је око 1,5 милијарди евра.

То, опет, не мора да значи да ће државни дужнички папири бити и емитовани, јер је и прошле године буџетом и ребалансом планиран такав вид задуживања, па се од тога на крају одустало.

Према оцени наших саговорника, камате на државне дугове падају, највећим делом као последица мера које примењује Европска централна банка (ЕБЦ). Због привредне стагнације и дефлације која мучи еврозону, ЕЦБ на месечно упумпава 60 милијарди евра наштампаних пара, што је равно двогодишњем српском БДП-у. Из тог угла посматрано, ниске камате на државне дугове први су позитивни ефекти за нас. То, све, према оцени економиста, не значи да Бранко Дрчелић, директор Управе за јавни дуг, може да отвори шампањац и да слави пад камата, јер због раста долара удео нашег дуга у БДП-у расте. Према неким проценама, јачање америчке валуте повећало је наша дуговања за више од милијарду евра.

Потез државе да се код Уједињених Емирата задужи по камати од два одсто био је одличан – каже Србољуб Антић, дугогодишњи представник Србије у ММФ-у. – Међутим, долар је од почетка 2014. године ојачао за 25 одсто. То значи да је реална камата на тај дуг 27, а не два одсто. Не кажем да је неко за то крив, али у томе је ризик задуживања и то је тај негативни ефекат курсева – каже Антић и додаје да увек мале земље страдају кад велики ратују валутама и каматним стопама.

Како каже, ми ћемо сада, због нових мера ЕЦБ-а, бити преплављени еврима. Антић каже да је противник штампања пара, јер на тај начин, земље периферије, односно сиромашни, помажу земљама у развоју, односно богатима.

Према оцени Ивана Николића, сарадника Економског института, ефекти на цену српског дуга биће позитивни, јер ће падати камате, а све док земља има мањак у буџету мора и да се задужује. 

– На тај начин практично убираћемо плодове политике коју води ЕЦБ.  Са друге стране постоји и тај негативни ефекат, јер је учешће долара у нашем јавном дугу доста велико – каже Николић.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета и бивши гувернер, каже да никако не сме да нас занесе ниска цена капитала на светском тржишту.

– То је све привремено и та чињеница никако не сме да нас уљуљка. Ствари ће почети да се мењају, оног тренутка када опоравак крене у еврозони. То ће значити аутоматски раст камата. Такође, постоји могућност да амерички Фед већ у јуну повећа каматне стопе, а америчке камате имају утицај на цену капитала у свету. У економији је најгоре када одлуке почну да се доносе на основу тренутних околности. Оно што је тренутно није и трајно и ми у том смислу морамо бити врло конзервативни када је о задуживању реч – каже Шошкић.

Одговор на питање зашто се негативне камате на крају исплате ономе ко позајмљује новац дао је економиста Нуријел Рубини. Чињеница да еврозона, а добрим делом и свет, пати од дефлације, значи да инвеститори реално могу да очекују принос. Односно, све док је дефлација већа од камате позајмљивање пара по негативној стопи се, према његовом објашњењу, исплати.