Стари „фалкон”

Прича са авионима наше владе и државе има своју дугу историју. Тито није волео авионе још од лета у Москву са Виса 1944. године, када је у старом војном авиону ишао у сусрет Стаљину и када се авион тресао као да иде по калдрми. Да би се, пребродивши опасности од рата који је још трајао и после узимања бензина у Румунији, ипак докотрљао на одредиште. То ми је причао мој близак рођак који је тада путовао са Маршалом. Тито није волео авионе, али је у многим ситуацијама, посебно за даља путовања, користио два велика и удобна ваздухоплова којима је располагала Федерација.

Када је Тито отишао на вечни пут 1980. године, нове владе и руководства брже боље су се потрудили да докажу да се, додуше притајено, придружују „детитоизацији”, и тиме да покажу своју чедност и скромност. Међу првим жртвама су били управо Титови авиони (да их тако назовемо), које је влада отуђила, па су високи званичници, почев од ротирајућих председника Председништва, почели да користе мале авионе. Уместо два велика, небом су летела два мала.

„Фалкон” којим је Томислав Николић путовао има скоро 35 година, а „лирџет” око 25 лета. Људи су у тим годинама још у пуној снази, али мотори и машине нису.

Када би се правила књига несрећа и незгода које су задесиле наше челнике са овим малим авионима за последње три деценије, било би ту пуно страница. Уосталом, сетимо се и несреће која је задесила председника савезне владе Џемала Биједића са „лирџетом” у јануару 1977, а да не говоримо какве су невоље доживели многи други, срећом без фаталног исхода, укључујући и актуелне руководиоце.

Мали авиони попут поменутих нису предвиђени за нека велика, а додао бих и значајна путовања, посебно прекоокеанска. Ту смо се чак и брукали. Када је 1982. једногодишњи („листопадни”) председник Председништва Југославије Петар Стамболић путовао у званичну посету Индонезији, домаћини су припремили велики и спектакуларни дочек на аеродрому у Џакарти. Они су, хипнотисани Титовом величином, сматрали да долази човек који је његов наследник, са свим атрибутима и багажом који је Маршал имао. Припремљене су почасне чете, свечана артиљеријска паљба, музички војни оркестар, па су домаћини били разочарани када је неки авиончић слетео на аеродром. Најпре су мислили да је то нека протоколарна претходница и да авион с високим гостом тек треба да стигне, али су се уверили у супротно када су се спустиле мале степенице и почели да силазе неки високи људи, налик на Марсовце. Главни гост, висок скоро два метра, једва је изашао. „Фалкон” нема ни регуларни тоалет, па су се домаћини чудили када су из једног дела авиона који је томе служио, почели да ваде пртљаг и пропратни материјал. Уосталом, и сам сам доживео слична искуства када сам у новембру 1985. путовао све до Зимбабвеа, па онда у друге земље, у пратњи тадашњег министра иностраних послова Раифа Диздаревића, који је „јуначки” подносио невоље у том скученом небеском коњчету.

Искуства која су доживљавали и државници других земаља са оваквим авионима треба да нас коначно поуче да треба да купимо модерне и нове летелице, које одговарају савременим потребама. Какви смо, такви смо, али смо држава. Присетимо се трагедије македонског председника Бориса Трајковског 2004. на прилазу Мостару.

Неће нам много фалити ако се ослободимо овог „фалкона” и „лира” и купимо нове авионе за државне потребе. Ако се планирају милијарде за „Београд на води”, онда се може одвојити нека „сића”, у поређењу с тим, да се омогући брза комуникација наших челника са Европом и другим дестинацијама. Разуме се, треба користити и редовне комерцијалне линије – „Ер Србије” и других компанија, када за то има услова.

Председник Николић и његови сарадници су имали срећу. Можда их је у тим небеским висинама спасила не само вештина пилота, који имају већ великих искустава са овим малим летећим вампирима, већ и небеска и божија милост. Председник Србије је путовао у посету римском папи, пре пута га је освештао лично српски патријарх Иринеј, чији је благослов и поруку носио у ташни, а да не говоримо да на свом имању Николић гради цркву, па би био божији грех да се нешто лоше догодило.

Књижевник и публициста