Stari „falkon”

Priča sa avionima naše vlade i države ima svoju dugu istoriju. Tito nije voleo avione još od leta u Moskvu sa Visa 1944. godine, kada je u starom vojnom avionu išao u susret Staljinu i kada se avion tresao kao da ide po kaldrmi. Da bi se, prebrodivši opasnosti od rata koji je još trajao i posle uzimanja benzina u Rumuniji, ipak dokotrljao na odredište. To mi je pričao moj blizak rođak koji je tada putovao sa Maršalom. Tito nije voleo avione, ali je u mnogim situacijama, posebno za dalja putovanja, koristio dva velika i udobna vazduhoplova kojima je raspolagala Federacija.

Kada je Tito otišao na večni put 1980. godine, nove vlade i rukovodstva brže bolje su se potrudili da dokažu da se, doduše pritajeno, pridružuju „detitoizaciji”, i time da pokažu svoju čednost i skromnost. Među prvim žrtvama su bili upravo Titovi avioni (da ih tako nazovemo), koje je vlada otuđila, pa su visoki zvaničnici, počev od rotirajućih predsednika Predsedništva, počeli da koriste male avione. Umesto dva velika, nebom su letela dva mala.

„Falkon” kojim je Tomislav Nikolić putovao ima skoro 35 godina, a „lirdžet” oko 25 leta. Ljudi su u tim godinama još u punoj snazi, ali motori i mašine nisu.

Kada bi se pravila knjiga nesreća i nezgoda koje su zadesile naše čelnike sa ovim malim avionima za poslednje tri decenije, bilo bi tu puno stranica. Uostalom, setimo se i nesreće koja je zadesila predsednika savezne vlade Džemala Bijedića sa „lirdžetom” u januaru 1977, a da ne govorimo kakve su nevolje doživeli mnogi drugi, srećom bez fatalnog ishoda, uključujući i aktuelne rukovodioce.

Mali avioni poput pomenutih nisu predviđeni za neka velika, a dodao bih i značajna putovanja, posebno prekookeanska. Tu smo se čak i brukali. Kada je 1982. jednogodišnji („listopadni”) predsednik Predsedništva Jugoslavije Petar Stambolić putovao u zvaničnu posetu Indoneziji, domaćini su pripremili veliki i spektakularni doček na aerodromu u Džakarti. Oni su, hipnotisani Titovom veličinom, smatrali da dolazi čovek koji je njegov naslednik, sa svim atributima i bagažom koji je Maršal imao. Pripremljene su počasne čete, svečana artiljerijska paljba, muzički vojni orkestar, pa su domaćini bili razočarani kada je neki aviončić sleteo na aerodrom. Najpre su mislili da je to neka protokolarna prethodnica i da avion s visokim gostom tek treba da stigne, ali su se uverili u suprotno kada su se spustile male stepenice i počeli da silaze neki visoki ljudi, nalik na Marsovce. Glavni gost, visok skoro dva metra, jedva je izašao. „Falkon” nema ni regularni toalet, pa su se domaćini čudili kada su iz jednog dela aviona koji je tome služio, počeli da vade prtljag i propratni materijal. Uostalom, i sam sam doživeo slična iskustva kada sam u novembru 1985. putovao sve do Zimbabvea, pa onda u druge zemlje, u pratnji tadašnjeg ministra inostranih poslova Raifa Dizdarevića, koji je „junački” podnosio nevolje u tom skučenom nebeskom konjčetu.

Iskustva koja su doživljavali i državnici drugih zemalja sa ovakvim avionima treba da nas konačno pouče da treba da kupimo moderne i nove letelice, koje odgovaraju savremenim potrebama. Kakvi smo, takvi smo, ali smo država. Prisetimo se tragedije makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog 2004. na prilazu Mostaru.

Neće nam mnogo faliti ako se oslobodimo ovog „falkona” i „lira” i kupimo nove avione za državne potrebe. Ako se planiraju milijarde za „Beograd na vodi”, onda se može odvojiti neka „sića”, u poređenju s tim, da se omogući brza komunikacija naših čelnika sa Evropom i drugim destinacijama. Razume se, treba koristiti i redovne komercijalne linije – „Er Srbije” i drugih kompanija, kada za to ima uslova.

Predsednik Nikolić i njegovi saradnici su imali sreću. Možda ih je u tim nebeskim visinama spasila ne samo veština pilota, koji imaju već velikih iskustava sa ovim malim letećim vampirima, već i nebeska i božija milost. Predsednik Srbije je putovao u posetu rimskom papi, pre puta ga je osveštao lično srpski patrijarh Irinej, čiji je blagoslov i poruku nosio u tašni, a da ne govorimo da na svom imanju Nikolić gradi crkvu, pa bi bio božiji greh da se nešto loše dogodilo.

Književnik i publicista