Божа звани Пуб разболео се у кладионици

Сваке године на лечење у Специјалну болницу за болести зависности дође око 60 патолошких коцкара, а савремени Божа звани Пуб је страст према зеленој чоји заменио за кладионице и уживање у слот машинама. Због великог броја патолошких коцкара, у овој здравственој установи пре неколико година је отворена Дневна болница за зависнике од коцке, а др Мира Ковачевић, в. д. директора Специјалне болнице за болести зависности, каже да је у последњих десет година више од 500 патолошких коцкара лечено у овој здравственој установи. О величини овог проблема довољно говори податак да је 2011. године донесен закон да приређивачи игара на срећу, то јест запослени у кладионицама, имају обавезу да се едукују како да препознају зависнике.

А када скицира портрет савременог коцкара, др Мира Ковачевић каже да њихову личност карактерише импулсивност, зависност од адреналина, екстровертност, лоша контрола импулса и живот у складу са принципом задовољства. – Велики број коцкара руководи се такозваним магијским мишљењем, у коме има доста ирационалних, па чак и психотичних елемената. Што су особе више осујећене у животу, више верују у изреку ’ко нема среће у љубави и животу, има у коцки’. Имала сам једног пацијента који се 24 часа дневно кладио буквално у све што је видео око себе и у свему је видео неки посебан знак – прича наша саговорница и додаје:  

– Истраживање Института за јавно здравље сведочи да је свака друга одрасла особа у нашој земљи играла „бинго”, „лото” или неку игру на срећу, а наше искуство говори да су кладионице прва карика у ланцу коцкарске зависности – баш као што је марихуана „улазна дрога” за наркоманију. Највећи број наших пацијената завистан је од клађења у кладионицама и припада старосној категорији од 20 до 40 година, а на лечење их најчешће мотивише претња разводом или отказом у фирми у којој су због коцкарских дугова проневерили новац. Обично је породица та која коцкаре доводи на лечење, јер они неретко распродају имовину да би намирили дугове од коцке. Међутим, недавно је по одлуци суда на лечење дошао један 60-годишњи мушкарац који је прокоцкао имовину предузећа – истиче др Мира Ковачевић.

Полна статистика Дневне болнице за коцкаре сведочи да се на 26 мушкараца који имају проблем са коцкањем јавља једна жена – припаднице лепшег пола ређе се јављају на лечење због социјалне стигме да је ова болест зависности „резервисана” за припаднике јачег пола. Осим тога, кладионице су углавном мушка „забава” и у њих ретко када улази жена.

Иако је Светска здравствена организација патологију коцкања дефинисала као „поремећај навика и импулса”, а не као болест зависности, чињеница је да се зависност од коцкања данас лечи на исти начин као и зависност од алкохола и да велики број психијатријских студија указује на велику сличност између зависности од коцке и зависности од алкохола или наркотика.

– Психолошка зависност од коцке карактерише се веома јаком жудњом за супстанцом, баш као и код алкохоличара или наркомана, а од физиолошких симптома који указују на зависност присутни су главобоља, лупање срца, нервоза и напетост. Другим речима, све хемијске и нехемијске зависности пролазе кроз исте фазе – ако вам неко одузме коцку, алкохол или дрогу, ви сте нервозни, напети и имате јаку жељу да узмете супстанцу – објашњава др Мира Ковачевић.

Дијагноза патолошког коцкања не поставља на основу недељног или месечног броја одлазака у коцкарницу, већ на основу штете коју ова разорна навика причињава животу особе. Другим речима, објашњава наша саговорница, зависност се дефинише тиме колико се времена, новца и здравља троши због опседнутости неком супстанцом, без обзира на то која је супстанца у питању. А то у слободном преводу значи да лекари постављају ову дијагнозу ако установе да особа осећа јаку жудњу према коцки и да све своје дневне активности усмерава ка коцкању, да губи осећај за реалност, да се задужује за велике новчане износе и(ли) креће путем криминала.

Наука о души тврди да се проценат проблематичних коцкара у општој популацији креће између 0,3 и седам одсто, у зависности од земље где се истраживање врши, а неки психотерапеути који раде са патолошким коцкарима кажу да се више људи излечи од алкохола него од коцке. О сличности између личности наркомана и коцкара илустративно говори и податак да наркомани прелазе са хероина на марихуану или алкохол јер сматрају да је то мање зло, а многи зависници од коцке рулет и слот апарате замењују за спорско клађење, мислећи да је то мање зло.