Манастиру Беочин враћена имовина

Беочин на Фрушкој гори други је манастир, после Ковиља, којем је враћена одузета имовина. Дирекција за реституцију је овој светињи у Епархији сремској вратила непуних пет хектара земљишта које је 1946. године подржављено.

У току је и поступак да, први пут у Србији, одузета имовина буде враћена и Римокатоличкој цркви. Ускоро ће католичка жупа у центру Сремске Митровице добити назад једну малу површину, али веома важну, јер омогућава приступ црквеном дворишту. За повраћај ове имовине добијена је и сагласност општине Сремска Митровица.

Од 819 поднетих захтева за реституцију имовине цркава и верских заједница, владина дирекција је започела решавање 250 предмета. До сада је највише захтева поднела Српска православна црква (635), следе Римокатоличка црква (85), Јеврејска заједница (57), Румунска православна црква (18), Реформатска црква (11) и по три захтева Исламска заједница у Србији и Евангелистичка црква.

„Ниједан поднети захтев за повраћај имовине није био потпуно комплетан што нам отежава посао. По закону, Дирекција за реституцију је дужна да најдуже у року од шест месеци донесе решење, али тек пошто је сва документација на столу”, каже Владимир Тодоровић, директор Дирекције за реституцију.

Највећи проблем, како истиче Тодоровић, представља идентификација парцела на терену. У току шест деценија одузета имовина није само мењала власнике, већ и бројеве катастарских парцела у земљишним књигама. Да би се тачно утврдило коју имовину треба вратити одређеној цркви или манастиру неопходно је да геометри изађу на терен, а правници пажљиво да прочешљају катастарске књиге. Сав терет идентификације имовине за сада сносе цркве и верске заједнице. Како објашњава директор Дирекције за реституцију, трошкови могу износити и више стотина хиљада динара. Зато је Дирекција за реституцију поднела захтев Влади Србије да се формира фонд за финансирање поједених трошкова поступка реституције.

Да процес реституције одузете црквене имовине узима замах потврђује и најава повратка око 7.500 хектара Епархији браничевској која је поднела заједнички захтев за манастире Раваница, Манасија, Горњак, Нимник, Сисојевац, Миљково, Петка Изворска...

Пошто се највећи део ове одузете земље налази на полигону Војске Србије, познатом као Пасуљанске ливаде, „Србијашуме” ће понудити Браничевској епархији као замену шуме у другом делу Кучајских планина. Како је реч о државној имовини, да би се обавила ова „замена” чека се и став републичког јавног правобраниоца.

За сада ниједан захтев за реституцију још није стигао из Нишке и Врањске епархије. Проблем је недостатак земљишних књига или неуредна евиденција о непокретностима у катастарским уредима на овом подручју што отежава прикупљање документације за подношење захтева. Због овог проблема Владимир Тодоровић је са сарадницима Дирекције за реституцију обишао ове епархије где је разговарао са епископима нишким Иринејем и врањским Пахомијем.

Бројни манастири из Нишке епархије потражују око 3.000 хектара од чега само манастир Наупаре 1.500. Епархији врањској треба да се врати, такође, површина од око 3.000 хектара које су одузете мерама аграрне реформе и национализацијом, а од тога манастиру Прохор Пчињски више од хиљаду хектара. Пошто нема земљишних књига ова одузета имовина вратиће се највероватније споразумом Епархије врањске и „Србијашума”.