Мегатренд лети у небо

Вест од протеклог викенда о промени назива Мегатренд универзитета, која је одјекнула као бомба у јавности, као да је испразнила и ходнике овог универзитета, у чије смо седиште јуче отишли на најављену конференцију за новинаре, на којој је требало да говори и власник и оснивач Мића Јовановић. Уместо студената који би обично запосели оближње клупе до пута и ходнике зграде која носи назив, како га представљају, највећег футуролога данашњице, наилазимо само на ректора Слободана Пајовића.

– Где су студенти, што је овако празно? – питамо док се поздрављамо.

– Испитни рок је у току – одговара професор чији је задатак да врати пољуљан углед овог највећег и једног од најстаријих приватних универзитета у Србији.

– Да ли је стигао Мића Јовановић? – питамо док улазимо у зграду која је такође празна.

– Професор Јовановић је у Француској, повремено долази у Србију, данас није овде. Промена имена универзитета је његова идеја, а са Незбитом га веже дугогодишње пријатељство, још из периода осамдесетих – одговара ректор.

– А када ћемо моћи да видимо, како се прича, највећег футуролога данашњице? Да ли је он данас дошао?

– Он је професор по позиву на нашем универзитету, а доћи ће када се заврши читав процес промене имена. Знате, то још мора да прође Министарство просвете и Комисију за акредитацију, којима смо већ упутили допис. Сви сте погрешно извештавали – стрпљиво објашњава професор Пајовић.

За оне који први пут кроче у ово здање на Новом Београду, одмах постаје јасно зашто су се многи определили за индекс Мегатренда, јер о оваквим условима студирања могу само да сањају бруцоши државних универзитета. Одмах је јасно и још нешто – да је реч о једном о најбогатијих универзитета у региону, који себи може да дозволи да неколико година заредом, па и ове, бруцошима поклања бесплатну прву годину студија и тако до ногу потуче конкуренцију. А реч је о суми од 3,75 милиона евра годишње.

Ректор каже да је промена имена део новог развојног концепта овог универзитета, да су прошли реакредитацију, можда и „темељнију” него други универзитети, и да извештаји Комисије за акредитацију потврђују висок квалитет наставе.

– Није тачно да се универзитет продаје нити да ће се продавати. Професор Јовановић је 100 одсто власник. Предали смо захтев за акредитацију 11 факултета, као и за нови који ће се звати Факултет за цивилно ваздухопловство. Детаљи су пословна тајна, а предупис ћемо почети већ ове недеље – каже Пајовић.

Он и остали професори проректори који су јуче били на конференцији за новинаре тврде да нису ни за педаљ одступили од својих уобичајених критеријума ни на предавањима ни на испитима, да држе једнак ниво који је био и пре избијања афере са докторатом Миће Јовановића и да о томе сведочи пролазност на испитима, која је између 60 и 70 одсто.

У Студентском клубу затичемо Јелену, Анђелу, Браниславу и Ивану, студенткиње треће године Факултета за пословне студије. На столу књиге и папири, о нечему живо расправљају.

– Ништа није онако како се у јавности прича, све су то гласине и предрасуде, а ми им најбоље показујемо да то није тачно својим знањем, понашањем и наградама на такмичењима – одговарају углас.

Анђела има просек 9,7 (ректор нам после каже да је и он изненађен и да је тако висок просек реткост на приватним факултетима), члан је Студентског парламента и каже нам да су студенти били изненађени променом назива, али да верују у своје професоре, „јер је свака промена – промена набоље”.

Јелена каже да су све били одлични гимназијалци. Она је, рецимо, положила пријемни и на правима и на психологији, али се на крају определила за Мегатренд. Бранислава је прво уписала државни Економски факултет, али је овде прешла после годину и по дана јер „има више праксе, а другачији је и однос студената и професора”.

Колико дуго спремају испите, питамо даље, да ли је тачно да се овде лакше полаже него на државним факултетима:

– Испит спремамо током читавог семестра, професори инсистирају на предиспитним обавезама. Није тачно да ми ништа не радимо, него је приступ учењу другачији него на државним факултетима: много се дискутује, равноправни смо у исказивању мишљења са професорима, имамо много праксе, учимо оно што ће нам затребати сутра на послу – говоре у глас.

Ниједна не страхује за посао. Ивана каже да се већ запослила у приватној фирми и да нико није правио разлику у погледу дипломе.

Верујете ли после свега Мићи Јовановићу – питамо на крају.

– Верујемо у факултет. А сви који говоре другачије, нека дођу, упишу Мегатренд и лично се увере да ништа од онога што читате по новинама није тачно.