Тадић победио у 55 општина, Николић у 112

Кандидат Демократске странке и стари-нови шеф државе Борис Тадић у другом кругу председничких избора победио је у 55 општине, док је његов ривал из Српске радикалне странке остварио победе у 112 локалних самоуправа. За три општине „Политика” није добила резултате.

У 22 општине (не рачунајући две у оквиру града Ниша) 2004. године за председника општине је изабран кандидат ДС или заједнички кандидат ДС и још неке странке. Тадић је победио у седам градова, док је у петнаест победио Николић. Српска радикална странка је на изборима 2004. године добила председника општине у 19 градова. У 11 је Николић победио, у осам је превагу однео његов противкандидат. Локалне самоуправе у којима је ДСС сам или уз подршку других странака освојио председничку функцију, поделили су се тако што је у шест победио Тадић, у осам Николић, док се Г17 плус поделио у односу 3:2 за Николића, а Нова Србија 4:2 такође за лидера радикала. Општине у којима су изабрани СПС-ови кандидати, самостално или уз подршку једне или више странака, у већини су подржале Николића: 11 их је гласало за њега, а само четири за Тадића.

Од 29 округа, кандидат демократа победио је у 12, а кандидат радикала у 17. Најнеизвесније је било у Западнобачком округу где је кандидат СРС добио само седам гласова више. Највећи пораз будући председник је претрпео у Нишавском и Јабланичком округу где је Николић имао предност од по 20.000 гласова, као и у Косовско-митровачком округу где је забележио 12.000 гласова више од Тадића. Међутим, тезу о „демократском северу и радикалском југу” донекле руше резултати из Сремског и Мачванског округа где је Николић освојио 15.000, односно 25.000 гласова више од свог конкурента.

Као и после првог круга председничких избора, и након гласања 3. фебруара, Тадић је у појединим градовима освојио мање гласова од Николића, али је понегде успео да надокнади заостатак и престигне га по броју добијених гласова.

У поређењу са првим кругом избора, актуелни председник преокренуо је резултат у сопствену корист пре свега у Београду, вођство је повећао у Новом Саду, док је у Крагујевцу и Нишу, међутим, победу однео кандидат радикала.

Упоређивањем резултата по општинама види се да су одлучујућу предност кандидату демократа донели гласови бирача у Београду и Новом Саду. Тадић је, дакле, само у два највећа града у Србији стекао предност од око 95.000 гласова (укупна разлика била је 107.284 гласа) чиме је надокнадио заостатак од 36.676 гласова из централне Србије и са Косова и Метохије.

У престоници, где је Демократска странка део коалиције у градској влади, Тадић је надокнадио заостатак од око 8.500 гласова и освојио у другом кругу чак 72.280 гласова више од Николића, што је највећи део разлике њихових гласова на нивоу републике. Драган Тодоровић, потпредседник Српске радикалне странке, сматра да је ипак „реалан однос снага показан у првом кругу када су се грађани опредељивали за кандидате појединачно” и да ће тадашњи Николићев бољи резултат бити потврђен на предстојећим локалним изборима.

За разлику од Тадића у Београду, Николић у Новом Саду, где локална власт припада његовој партији, није успео да задобије већинско поверење грађана. Кандидат демократа је, наиме, предност од око шест хиљада гласова у првом бирању увећао на готово 23.000 гласова у поновљеном гласању. Иако је, према појединим тумачењима, поразу кандидата СРС у Новом Саду допринело то што градоначелница Маја Гојковић, која ужива велико поверење суграђана, није учествовала у Николићевој кампањи, Тодоровић негира такву могућност. Он каже да би било претерано било којем појединцу давати толики утицај на бираче и сматра да би резултати били исти и да је градоначелница учествовала у Николићевој кампањи.

Иако је Борис Тадић имао подршку владајуће крагујевачке коалиције Заједно за Крагујевац, није победио у родном граду свог противника којем је припало хиљаду гласова више, односно око 6.000 више на нивоу целог Шумадијског округа. Према Тодоровићевом објашњењу, такви резултати показују да локална владајућа коалиција више нема подршку већине грађана Крагујевца.

Марко Ђуришић, шеф изборног штаба ДС, задовољан је радом страначких штабова и у градовима у којима је њихов кандидат победио и у онима где није. „Нама је најважнија победа Бориса Тадића. За анализе по општинама још је рано, али кључ победе, свакако, лежи у великој излазности и гласовима оних пола милиона бирача више који су гласали у другом кругу”, оцењује Ђуришић.

Значајну предност Тадић је остварио и у Чачку где је добио 36.690 гласова, док је Николићу припало 31.083 гласа. Обојица су 20. јануара у овом граду освојили по нешто више од 16.000 гласова, док је Велимир Илић, кандидат Нове Србије, тада добио 22.000 гласова. Ђуришић претпоставља да је за Тадића гласала већина присталица лидера Нове Србије и додаје да је победа кандидата демократа у том граду очекивана. Следећи ту логику, Тадић је требало да победи и у Нишу, где је партија министра за инфраструктуру владајућа, али је Николић у овом граду освојио 2.000 гласова више од свог противника.

Да су бирачи из редова националних мањина били значајан део „колача” Тадићевих гласова, сведоче и резултати из Суботице где је кандидат Демократске странке задобио поверење 76 одсто бирача, док је у Новом Пазару са освојених 81 одсто гласова био још убедљивији. У та два града Тадић је и у првом кругу био у предности у односу на Николића, а 3. фебруара је разлику повећао.

-----------------------------------------------------------

Само лидери ДС и СРС„јачи” од својих странака

Изборно опредељење бирача у првом кругу председничких избора углавном се поклопило са изјашњавањем на прошлогодишњим парламентарним изборима, па су кандидати забележили сличан резултат као и њихове странке на гласању у јануару 2007. године. Нешто бољи резултат од својих странака остварили су једино Борис Тадић и Томислав Николић, што се може тумачити и чињеницом да многе странке, учеснице парламентарних избора, нису имале кандидате на председничким.

Да се воља бирача није битније променила од последњих избора за народне посланике, показује и истраживање агенције „Фактор плус”, које је обављено после другог круга избора за шефа државе. Већи рејтинг од оног исказаног на парламентарним изборима 2007. године забележиле су ДС и СРС, а нижи ДСС-НС и Г17 плус. На питање за кога бисте гласали ако би сутра били одржани парламентарни избори, највише анкетираних определило би се за СРС – 33,9 одсто, за ДС 28,5 одсто, за ДСС-НС 13,6 одсто, цензус од пет одсто прешли би и СПС (7,2 одсто) и ЛДП (6,8 одсто), док Г17 плус, за који би гласало 3,2 одсто испитаника, не би имао представнике у скупштини.