Може ли се зауставити распродаја српске имовине

Договор постигнут у Бриселу, да се заустави приватизација српских фирми на северу Косова, требало би да спречи незакониту продају српске имовине, попут оне која прети Трепчи и Брезовици.

Према неким неслужбеним проценама, Србија је за последњих пет деценија уложила више од 17 милијарди долара у путну, енергетску и телекомуникациону инфраструктуру и привреду на Косову.

Предузећа из Србије располагала су великим бројем пословних објеката и имовином на Косову и Метохији, али је, према писању медија, од тога остало само око 40 фирми, јер је преосталих 1.200 већ нелегално приватизовано.

Анализа Привредне коморе Србије из 2013. године о српској имовини на Косову показала је да су до тада на КиМ остала неприватизована углавном предузећа у срединама где је већинско српско становништво и да та имовина вреди око две милијарде евра.

Према подацима Републичког геодетског завода, од децембра 2008. године, у катастарским евиденцијама земљишта на КиМ, као државна својина Србије уписано је 319.256 хектара, односно 29 одсто, а као друштвена својина 157.666 хектара, односно 14 одсто укупног земљишта на КиМ.

Имовина државе Србије процењена на 220 милијарди долара продата је у бесцење, пред очима међународне заједнице, иако по Резолуцији 1244 косовске власти на то нису имале право.

То је урађено заобилазним путем, јер је Унмик право располагања имовином пренео на Косовску агенцију за приватизацију, која је српска предузећа продала албанским бизнисменима за само 800 милиона долара.

Према писању медија, српска имовина која је већ продата испод цене је „Пећка пивара,” која је Екрему Луки продата за 10, иако је процењена на 100 милиона евра, затим Штампарија „Прогрес” из Косовске Митровице која је продата за 270.000 евра, 37 милиона евра била је цена „Фероникла” из Глоговца, иако вреди пола милијарде долара, а продата је „Анфеколу” из Енглеске.

Фабрика фрижидера из Урошевца продата је за 200.000 евра, „Металографика” из Урошевца продата је за 50.000 евра из поступка ликвидације, Фабрика шавних цеви у Урошевцу, коју је основао „Сартид” продата је за 3,6 милиона евра, а Фабрика тепиха „Фазита” из Приштине, која је била у власништву „Синтелона”, продата је за 2,8 милиона евра. „Пошта” и „Телеком Косова” продати су конзорцијуму немачког „Аксос капитала” и британског „Наџафи компанија” за 277 милиона евра, док је Електродистрибуција Косова продата турском конзорцијуму „Челик енд Лимак” за 26,5 милиона евра. „Косово вино” продато је групи албанских бизнисмена за 2,7 милиона евра, Фабрика воде „Клокот” за милион евра, Фабрика стакла за 700.000 евра, „Плантаже Штимље” за 500.000 евра.

Најновији пример покушаја незаконите приватизације је намера отуђења Рударско-топионичарског комбината Трепча.

Нацртом закона о измени закона о јавним предузећима, који је усвојила косовска влада, предвиђено је да се рудници и флотације Трепча издвоје у јавно предузеће у „власништву Косова”, а остали делови комбината приватизују.

Други пример је приватизација туристичког центра Брезовица чији је власник „Инекс Интерекспорт”, односно ЈП „Скијалишта Србије”.

Средином априла косовска министарка за трговину и индустрију Хикмета Бајрами потписала је са представником француског конзорцијума „Паскал Роуx” у Приштини уговор вредан 409 милиона евра за развој Туристичког центра Брезовица, који ће ступити на снагу за шест месеци.

Српски званичници тврде да Србија није против улагања у туристички центар Брезовицу, али да они који то желе морају да се договоре са стварним власницима објеката и имовине на тој планини.