Држе врх, али..

И ове сезоне се за првака Србије у фудбалу боре само Партизан и Црвена звезда. Тако је од распада Југославије, изузев оних година с Обилићем.

Можда је постало досадно што се за шампионску круну боре само два клуба, али то није грех. Не ваља што то постижу игром која не улива наду за велика остварења.

Овог пролећа „вечити ривали”, по обичају, држе врх. У претходних осам кола, што је више од половине у полусезони, Партизан је освојио 18 бодова, а Црвена звезда 19.

„Црно-бели” су три пута играли нерешено (од тога два пута код куће), док су „црвено-бели” све бодове изгубили у гостима (један реми и један пораз). Партизан је дао 17 голова, а Црвена звезда 16. Партизан је примио осам голова, Црвена звезда пет.

„Црно-бели” су одиграли и две утакмице у полуфиналу Купа Србије. Добили су обе (укупно дали пет голова, а нису примили ниједан).

Често се скромни домети у међународним такмичењима оправдавају тиме да нам је лига слаба, па недостају јаке утакмице, а без њих не може да се побољша квалитет.

То исто може да стоји и у оптужници. Шта их спречава да играју за класу, две или три боље од супарника у домаћој лиги? Зашто, као по неписаном правилу, кад поведу, углавном чувају резултат и чекају да се противник после тога отвори, па да искористе његове грешке? Зашто не играју на своје знање?

Црвена звезда и Партизан углавном код нас играју на противничкој половини. Не зато што су својом игром приморали супарника да се повуче, него зато што је он ушао у меч против њих с намером да им препусти иницијативу.

На утакмицама се не стиче утисак да су на терену уигране екипе. Веома често се примећује да играч не зна шта ће с лоптом. Ако тренер мора да виче коме да је дода или да га саиграч упозори да му прилази противник слеђа, то не показује напредак у игри.

Звезда и Партизан доста голова дају зато што је противничка одбрана негде погрешила, а грешка није била, како се каже, изнуђена. „Црно-бели” су искористили грешке „плавих” са Карабурме. То јесте за похвалу, али такве „поклоне” не добијају у Европи и зато рано завршавају учешће у међународним куповима.

„Црвено-бели” су савладали Вождовац после напамет убачене лопте у казнени простор противника. Сам гол је велемајсторски постигнут, али је необјашњиво како је стрелац остао без чувара? Просечне европске екипе то не допуштају.

Звездина одбрана је примила само 12 голова на 23 утакмице. То је изванредан учинак, али... Скоро да нема сусрета на коме није направила неки кикс. У оваквој лиги не бива сваки кажњен, али неће бити добро за „црвено-беле” ако се тиме заваравају.

Од Црвене звезде у нашој лиги је мање голова примио само Партизан (18). Његова одбрана је несигурнија од Звездине, поготово кад се противник одважи да напада. Ипак, „црно-бели” су делотворније нападали од „црвено-белих” (постигли су 22 гола више од њих), па им је то донело и више бодова.

Црвена звезда и Партизан нису криви што нема Југославије и њене лиге, али јесу ако свој пласман у садашњој равнају са оним некада, јер су то две сасвим различите категорије.

Због тога би било погрешно да се освајањем титуле првака Србије мере зрелост и снага било ког тима. У Европу води и друго место и онда се тамо види колико су наше екипе стварно вредне.