Пекари опет месе поскупљење

Изгледа да пекари „месе” још једно непријатно изненађење за потрошаче, иако је од последњег поскупљења хлеба прошло само три месеца. Новом расту цене ове основне животне намирнице опет ће „кумовати” ситуација на тржишту пшенице, која је јуче на Продуктној берзи у Новом Саду коштала 23,5 динара.

Момир Лазић, генерални директор „Класа”, истакао је да они неће реаговати на први скок цене жита, али оног тренутка када за брашно буду морали да издвоје више од 30 динара – поскупљење ће бити неминовно.

– Када је 16. новембра формирана цена од 35 динара за векну, брашно типа 500 коштало је 25 динара. С обзиром на то да је тренд раста ове сировине био узлазан, предвидели смо и границу од 27 динара до које ћемо моћи да идемо. Та цена је већ пробијена. Нама ће још ове недеље млинари испоручивати брашно по цени од 27,5 динара, али су нам већ најавили да ће за седам дана оно коштати 29, па чак и 30 динара по килограму. Тржиште је сурово, нажалост, нема логике по којој се од скупе сировине може направи јефтин производ – упозорио је Лазић.

Зоран Пралица, председник Уније приватних пекара, будући да су цене пшенице, а самим тим и брашна, скочиле за 15 до 20 одсто, логично је да ће поскупети и хлеб.

– Према тој рачуници, векна ће се приближити цени од 40 динара. Наравно, пекари ће своје цене формирати потпуно слободно и оне ће зависити од квалитета хлеба и понуде на локалном тржишту – казао је Пралица.

До следеће жетве, како стоје ствари на новосадској Продуктној берзи, још неколико пута ће се српски потрошачи наћи у сличној ситуацији.

Према речима Вукосава Саковића, директора Фонда за жита, последњег радног дана прошле недеље није могла чак ни да се купи пшеница, јер понуде није ни било.

– Ни за 24,25 динара није било никога ко је желео да прода ову сировину. Иако залиха има довољно, односи на тржишту су поремећени. Оне који у својим силосима имају жито не треба кривити, јер желе своју робу да продају за веће паре. И да зараде више. Такође, ми имамо велики проблем с родом пшенице – истакао је Саковић.

Просечан принос 1991. године износио је 4,4 тоне, а пшеницом је било засејано 931.000 хектара. Прошле године приноси су били за четвртину мањи, а засејано је упола мање хектара пшенице него 1991. године, подаци су Фонда за жита.

– У свету сада богати извозе пшеницу, а сиромашни је увозе. Русија и Кина су систематски радиле на томе да од увозника постану велики извозници. Ми смо, потпуно парадоксално, учинили обрнуто – уверен је Саковић.

Ситуација би делом могла да се реши робним резервама и смањењем пореске стопе на увоз пшенице која сада износи 30 одсто, али би држава пре свега морала да обезбеди нормално функционисање тржишта. На тај начин, истиче наш саговорник, омогућила би се конкуренција и не би долазило до застоја на тржишту. За разлику од многих економиста који Уредбу о забрани извоза сматрају трагедијом, Саковић истиче да је то била добра одлука јер је зауставила раст цене сировине.

И на светском тржишту, цена пшенице је експлодирала. Од 2000. године, потрошња је већа него производња. Према подацима Фонда за жита у последњих седам година потрошено је 100 милиона тона светских залиха.

– Дошли смо да најнижег нивоа залиха у последњих 30 година. Нормалном количином се сматра она када залихе могу да потрају 105 дана. Тренутне залихе потрошили бисмо за 66 дана – навео је Саковић.

На Чикашкој берзи, пшеница је јуче коштала 401,61 долар по тони, на француској берзи 269,25 евра по тони, а на мађарској 249,48 евра по тони. Пшеница је поскупела и у Русији и Украјини.

Према подацима са Продуктне берзе, за само годину дана ово жито је готово двоструко поскупело. Према процени директора Жарка Галетина, страх од недовољне количине за домаће потребе за економску 2008/09. годину подигао је цену пшенице прошлогодишњег рода на рекордан ниво.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Влада ће интервенисати

Влада Србије ће предузети мере како би се тржиште пшенице стабилизовало и смањиле тензије, изјавио је јуче државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Данило Голубовић, указујући да су у оптицају три варијанте.Прва је, предочио је Голубовић, да се утврди да ли неко користи монополски положај и диже цену, друга је интервенција преко Робних резерви, а трећа да се одређени контингент пшенице увезе.

Голубовић је указао да цена пшенице бележи раст у целом региону, али и у свету, због целокупне ситуације у светској економији.

Хлебно жито у Србији сада је скупље од пшенице у Француској, рекао је он, додајући да ће због више цене пшенице свакако бити присутан и притисак за повећање цене хлеба.

Он је указао да убудуће неће више бити јефтиних пољопривредних производа, па због тога пољопривредној производњи треба дати третман који по значају заслужује.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Денчић: Стотине милиона евра за увоз хлебног жита

Управник Одељења за стрна жита при новосадском Институту за ратарство и повртарство академик Србислав Денчић изразио је јуче бојазан да ће Србија ове године имати слаб род пшенице па ће морати да издвоји стотине милиона евра за увоз хлебног жита.„Због рекордно малих засејаних површина, 462.000 хектара, требао би нам и рекордан принос од четири тоне по хектару како бисмо били 'своји на своме', али то се сигурно неће десити, јер ни ове године, као ни протеклих 17, није примењена агротехника која би такве приносе омогућила.

У Мађарској, која има више пшенице од Србије, али не нарочито велике количине за извоз, хлебно жито је за два до три динара јефтиније него код нас, али пошто је царина 30 одсто увоз нам се у овим условима никако не би исплатио, напоменуо је Денчић.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Богосављевић: Нема повода за бојкот

Директор Покрета за заштиту потрошача Београда Петар Богосављевић изјавио је јуче да у Србији још нема директног повода за организовање бојкота куповине, због неоправданих поскупљења. Богосављевић је, коментаришући бојкот хрватских потрошача, казао да ако буде искакања из разумне економске политике цена, такве мере је могуће спровести и у Србији.

Савез удружења за заштиту потрошача Хрватске и Хрватско удружење за заштиту потрошача позвали су прошле седмице грађане да се суздрже од већих куповина у трговинама у периоду од 8. до 15. фебруара, како би подстакли трговце на снижавање цена.

Према речима Богосављевића, то удружење је поводом 27. новембра, Интернационалног дана уздржавања од куповине, већ позивало грађане да не одлазе у продавнице и на тај начин искажу бунт против монополског понашања трговаца и произвођача. „Ми смо тада најавили да нећемо чекати следећи тај дан како бисмо опет позвали на бојкот, уколико буде разлога”, рекао је он. Богосављевић је додао да је стање потрошача у Србији такође тешко, пре свега због малих примања. „Бојкот потрошача је веома озбиљно упозорење и трговини и државним органима”, казао је он.

Председник Удружења за заштиту потрошача Војводине Горан Паповић поздравио је акцију потрошача у Хрватској и најавио да ће у току ове године то удружење покренути озбиљне акције и у Србији.

Бета