Ко је планирао убиство

Крушевац – Судски процес оптуженима за отмицу и убиство посластичара Јакупа Хајдинија (34) из Гостивара, који је имао хрватско држављанство, почело је јуче у Окружном суду у Крушевцу. Оптужница коју је подигао заменик окружног јавног тужиоца Срђан Живић, терети за отмицу и убиство полицајце Игора Марића (23) и Александра Јовановића (21) из Трстеника и Милана Вељовића (22), шумарског инжењера, иначе сина пензионисаног полицајца, такође из Трстеника.

Према наводима оптужнице, Јовановић и Вељовић су 5. маја 2007. године, у вечерњим часовима, у полицијским униформама стопирали Хајдинија у Бубањ потоку, на аутопуту Београд – Ниш, и ушли у његов „ситроен ц 4”. Хајдини је путовао из Хрватске у Гостивар, у посету својим родитељима. „Стопере” и њихову жртву је својим возилом марке „опел калибра” пратио полицајац Игор Марић. Предусретљиви Хајдини успут није ни слутио шта му се спрема, па се, када су стигли близу Параћина, јавио својим мобилним телефоном родитељима, најављујући долазак. У близини Појата „стопери” су показали своје право лице. На неосветљеном паркингу један од њих ударио је у главу возача Хајдинија, а затим су га, када их је „опел калибром” сустигао Марић угурали на задње седиште.

Отмичари су жртву одвезли пут Трстеника, у шуму на гочком путу, изнад Врњачке Бање. Од Хајдинија су одузели 350 евра, нешто куна, мобилни телефон и документа, а онда га убили у шуми лопатом и ашовом, и закопали.

Нешто касније су, на основу огласа, пронашли купца за Хајдинијев аутомобил у Томашевцу код Панчева и продали га за 3.000 евра, па поделили новац.

Крајем маја стигла је потерница од Интерпола о нестанку Хајдинија, па су инспектори Полицијске управе у Крушевцу започели трагање, да би 29. маја ухапсили сву тројицу.

Првог дана суђења саслушани су Александар Јовановић и Игор Марић.

Александар Јовановић је делимично признао кривицу, али само за отмицу, тврдећи да није учествовао у убиству, а да су то у гочкој шуми учинили Марић и Вељовић. Он је, према јучерашњем исказу, морао да слуша две године старијег, искуснијег и знатно снажнијег Марића. Јовановић је детаљно описао цео догађај.

Према изјави Јовановића, који је иначе радио у Полицијској станици у Раковици, и често путовао аутобусом и стопом, Марић је у једном кафићу у Трстенику испланирао да „одраде” један страни аутомобил и да поправе свој буџет. О убиству возача није било ни речи, рекао је Јовановић.

Супротно његовој изјави Марић је тврдио да он уопште није ишао даље од Трстеника, према Гочу и да не зна шта се тамо догодило. На питање председника Судског већа Татјане Мишић како то да ништа није знао данима о судбини возача, он је одговорио да је питао Јовановића, а да му је овај рекао да је „све у реду”. У све то је посумњао када је „стигла депеша о нестанку једног возача, хрватског држављанина, и приметио да му неко прислушкује мобилни телефон”.

Оптужени полицајци, према наведеним доказима, нису били узорни у свом послу. Против њих су вођени дисциплински поступци. Марић и Јовановић су у Врњачкој Бањи оптужени због проневере и лажног пријављивања.

Суђењу су присуствовали и родбина убијеног Хајдинија, супруга Аћима, брат Мухамед и власник радње из Загреба Имбрли Абдурахим.

– Немам примедби на суђење. Само, за овај злочин, не само због Хајдинија, потребна је доживотна робија. Моја малолетна деца, четворогодишњи Алиџа и осмогодишња Зеина за цео живот су унесрећени – рекла је Аћима за „Политику”.

Суђење се наставља саслушањем трећеоптуженог Милана Вељовића и других сведока.